На шест кључних улаза у Источно Сарајево од данас су постављене табле са називом града и територије града на српском и енглеском језику, на којима је истакнут податак да је 157.000 Срба морало напустити Сарајево.
„Као што сам и обећао прије неколико мјесеци, на овим таблама смо истакли и јединственост коју карактерише наш град. Ово је град који је створен од великог дијела 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево“, изјавио је овим поводом градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
Он је подсјетио да је, према попису становништва из 1991. године, у предратном Сарајеву живјело најмање 157.000 Срба, оних који су се тако изјаснили.
„У првом егзодусу Срба из Сарајева који се десио у априлу 1992. године, са почетком трагичних ратних дешавања, Срби из страха за своју и безбједност својих породица напустили су дијелове Сарајева у којима су били мањина, а у другом, највећем икад виђеном у зиму 1996. године, 120.000 Срба напустило је дијелове Сарајева које су у одбрамбено-отаџбинском рату одбранили. Подручје Сарајева напустило је 99 одсто Срба“, истакао је Ћосић.
Према његовим ријечима, велики број Срба из Сарајева отишао је у Бијељину, Бањалуку, Требиње, Зворник, Брчко, Братунац, Београд, Ниш, Нови Сад, многе европске земље, Америку, Канаду, широм свијета.
„Онај број који је остао овдје, око 50.000 њих, заједно са људима који су живјели на неким од данашњих подручја Источног Сарајева, створио је данашње Источно, а првобитно Српско Сарајево. Управо због ове чињенице, постављене су табле са овим натписом на улазу у наш град. Ово је историјска чињеница, нико нам је не може узети и није написана да икога вријеђа“, поручио је Ћосић.
Он је оцијенио да је крајње вријеме, и да то каже због свих – становника Источног Сарајева, али и комшија из Сарајева – да се прихвате различитости.
„Различитости живљења, различитости мишљења, различитости политичког дјеловања, различитости сагледавања ствари из заједничке прошлости. Различитости уз поштовање и уважавање“, додао је Ћосић.
Наводећи да постоје табле, натписи, понашање, изјаве, па и физички објекти који му као човјеку сметају негдје изван Источног Сарајева, он је рекао да изузетно поштује одлуке других да живе и раде на начин који није у складу са његовим.
„Према томе, надам се да ћемо врло брзо /ако нисмо до сада/, научити живјети различитост уз поштовање и прихватање другачијег. То и јесте врхунац сваког модерног и демократског друштва, зар не“, навео је Ћосић.
Он је нагласио да управо због свега жели да каже да је Источно Сарајево данас град који припада и представља свих 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево.
„Наравно, одавно смо и град једнако отворен за све оне који у њега долазе и опредјељују се у њему да живе, и из осталих дијелова Републике Српске, БиХ и региона“, рекао је Ћосић и поручио да Источно Сарајево расте, развија се и остаје срце Републике Српске.
Подсјећајући да је надлежност Градске управе редовно одржавање и унапређивање хоризонталне и вертикалне сигнализације у граду, при чему се води рачуна о безбједности саобраћаја, Ћосић је рекао да је у склопу редовних активности постављен и видео-надзор који „покрива“ постављене табле како би се предузеле неопходне правне радње у случају њиховог уништења или оштећења.
/Срна/
