На подручју града Источно Сарајево потребно је обуздати примјену електричне енергије, гријања у електроотпорним загријачима, као што су електро и термо блокови и електричне гријалице, изјавио је предсједник Подручне привредне коморе Источно Сарајево Љубиша Танић.
Прије почетка семинара о теми „Комунална инфраструктура Дио 1. – снабдијевање топлотном енергијом“, Танић је истакао да то уништава најфинији и најквалитетнији облик енергије која се у Републици Српској више од 50 одсто добија из угља, са веома ниским степеном корисности.
Он је навео да се 40 одсто произведене енергије у свијету користи у зградарству, те да од тога највећи дио иде на загријавање простора, санитарну топлу воду, а у посљедње вријеме, чак и на подручју Источног Сарајева, на хлађење.
„Постоји правилник о енергетској ефикасности у зградама. Сугерисаћемо надлежним у локалним заједницама који издају грађевинске дозволе да обрате пажњу на његову примјену, како би се ишло на тражење бољих енергетских рјешења која ће бити дугорочно одржива“, рекао је Танић новинарима у Источном Сарајеву.
Према његовим ријечима, учесници семинара желе да донесу препоруке и смјернице, како би помогли доносиоцима одлука, односно представницима власти, да побољшају живот не само грађана Источног Сарајева, већ и регије, те Републике Српске, самим тим што је повећан комфор становништва, а ту су и климатске промјене.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман рекао је да се данашњим семинаром жели помоћи доносиоцима одлука у граду да их донесу што квалитетније и боље.
Према његовим ријечима, свака општина у саставу града доносиће најправилнија рјешења за своју локалну заједницу, уз сугестију стручних лица која се баве снабдијевањем и уопштено топлотном енергијом.
Технички директор „Еко топлане“ Бањалука Дејан Јовишевић рекао је да је у овом граду прије четири године урађен пројект којим је топлана прешла са фосилног горива на био-масу чија је предност у томе што спада у обновљиве изворе енергије, а и јефтинија је од мазута.
„Формирано је ново, функционално, самоодрживо предузеће, које ради без помоћи града и локалне заједнице“, истакао је Јовишевић.
Директор „Топлане“ Приједор Зоран Кнежевић рекао је да и ово предузеће има велико искуство са преласка са фосилних горива на дрвну био-масу, реализујући пројекат у сарадњи са Европском банком за обнову и развој и Шведском развојном агенцијом.
Према његовим ријечима, топлана има уграђено постојење за истовремену производњу и топлотне и електричне енргије, а Приједор се од 2015. године грије на дрвну био-масу, чиме су постигнути како финасијски, тако и еколошки ефекти.
/Срна/
