Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изразио је задовољство због промоције романа „Ратна позорница“ аутора Андрее Јефтановић, који је синоћ, у организацији Града Источно Сарајево и Матичне библиотеке Источно Сарајево, премијерно представљен у овом граду.
Ћосић је навео да је Андреа велики пријатељ Источног Сарајева и да је упознао прије двије године, након што је Градска управа обновила породичну гробницу њеног прадеде и једног од најзначајнијих и најугледнијих сарајевских Срба Глигорија Јефтановића /1840-1927/.
„Остали смо у контакту, видјели се и прошле године, а ове одлучили да нашој публици представимо њен заиста занимљив књижевни рад, који нас је окупио у Источном Сарајеву“, казао је Ћосић.
Он је нагласио да је велика част што је Андреа изабрала Источно Сарајево као мјесто прве промоције издања романа „Ратна позорница“ на српском језику, јер у томе, како је навео, види и лијепу симболичну поруку када се узме у обзир њено поријекло.
„Знајући Андреу и њену огромну стваралачку енергију, сигуран сам да ћемо се редовно виђати и наредних година у Источном Сарајеву, граду у којем је увијек добродошла“, закључио је Ћосић.
Јефтановићева у роману у кратким сценама води читаоца кроз снове, кошмаре, интензивна осјећања и интелигентне унутрашње гласове главног јунака, који покушава да докучи своју југословенску прошлост и чилеанску садашњост.
Она је истакла да је ријеч о роману који је зачет приликом њеног ранијег боравка у Сарајеву.
Она је изјавила новинарима да је веома срећна што је њен роман на српском језику прво представљен у Источном Сарајеву, што за њу има посебну вриједност и посебну тежину.
Модератор романа Огњен Тодоровић рекао је да је значај овог романа у томе што се Јефтановићева на неки начин враћа у свој дом, међу своје људе и што доноси нешто од тих заслуга својих предака у неком другом оквиру из неке далеке земље.
Андреа Јефтановић чилеанска је књижевница и позоришни критичар, а рођена је у српско-јеврејској породици и по очевој линији потомак је чувене и угледне сарајевске породице Јефтановић, која је 1941. морала да напусти земљу.
Дипломирала је социологију и докторирала хиспанске књижевности на Универзитету „Беркли“ у Калифорнији, а професор је на Катедри за лингвистику и књижевност Универзитета у Сантјаго де Чилеу.
Аутор је седам књига прозе и есеја, међу којима су „Ратна позорница“, „Језичка географија“, као и збирке прича „Не прихватај слаткише од странаца“ и „Лутајуће судбине“.
У области публицистике објавила је „Разговоре са Исидором Агире“, „Ђеца говоре“ и „Писање са трапеза“, а добитник је и бројних признања, укључујући награду чилеанског круга умјетничких критичара, Општинску награду, Награду Националног савета за књигу и Награду „Пен транслејтс“.
/Град Источно Сарајево/
/Срна/
