Предсједник Скупштине града Источног Сарајева Бранко Короман присуствовао је јуче у Лакташима Првој инвестиционој конференцији „Могућности и изазови привредног развоја Републике Српске“, коју је организовала Инвестиционо-развојна банка.у партнерству са Проинтером ИТСС.
Конференција је понудила свеобухватан увид у могућности и изазазове привредног развоја Републике Српск,а привукла је пажњу великог броја учесника из јавног и приватног сектора, академске заједнице и партнерских институција Инвестиционо-развојне банке из региона и шире.
Конференцији је присуствовао и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, који је оцијенио да је конференција била успјешна, те да је Влада Српске спремна да имплементира најважније закључке са овог скупа како би се стимулисала привреда.
Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић рекла је да ће закључци усвојени на овој конференцији помоћи Влади Српске када буде радила програм економских реформи.
Директор ИРБ-а Дражен Врховац истакао је да ће квалитетни приједлози који су добијени на конференцији бити упућени Влади Српске.
На Првој инвестиционој конференцији усвојени су закључци који ће, с циљем заједничке израде конкретних мјера, Инвестиционо-развојна банка, у року од 15 дана,упутити Влади Републике Српске на разматрање.
Закључак Конференције је да Република Српска располаже значајним претпоставкама за додатно афирмисање у пожељну дестинацију за инвестирање. Достизању тог циља свакако ће допринијети велики инвестициони циклус који је најавила Влада Републике Српске у секторима енергетике, пољопривреде, туризма те инфраструктури.
Постоји потреба за даљим јачањем домаћег привредног амбијента кроз наставак процеса дигитализације управе и дигиталне трансформације привреде, афирмисањем мреже подршке инвеститорима који улажу у домаћу привреду, као и јачањем подршке домаћим предузећима приликом наступа на извозним тржиштима преко мреже представништва Републике Српске у иностранству и дипломатско-конзуларне мреже.
Ова мрежа треба бити ангажована и када је у питању промоција инвестиционих могућности и конкретних пројеката у Републици Српској. За ове потребе, мрежи представништава Инвестиционо-развојна банка припремиће и доставити преглед могућности инвестирања и каталог конкретних пројеката у Републици Српској.
Постоји потреба и за подстицањем дијаспоре на повратак и улагања у Републику Српску, пословно повезивање са домаћим предузећим, трансфер нових знања и технологија, те институционалном и финансијском подршком за укључивање домаћих привредника у „европске ланце вриједности“ и глобалне размјенске токове.
Интезивни технолошки развој, поред развојних потенцијала које пружају електро-енергетски сектор посебно у подручју тзв. зелене енергије, метало-прерађивачки, агро-индустријски, дрво-прерађивачки и сектор туризма, може бити мотор укупног привредног развоја Републике Српске. С тим у вези, неопходно је тражити могућности и пружити подршку како би ИТ сектор постао још активнији носилац привредног развоја, и препознатљиви извозни бренд Републике Српске и то прије свега кроз подстицање домаћег ИТ сектора да развија сопствена софтверска рјешења што би довело до повећања степена финализације производње у овом подручју, подпшку високо технолошким старт ап предузећима, искључиво базираним на новим технологијама и знању кроз процесе кластеризације и њихово увезивање.
Када је ријеч о стимулисању домаће пољопривреде и повећање нивоа самодовољности производње у овој области, препоруке се односе на повећање улагања у модернизацију и технолошку опремљеност пољоприврене производње, стимулисање и подржавање пројеката наводњавања обрадивих површина, повећања степена искоришћености обрадивог пољопривредног земљишта у Републици Српској.
Код електро-енергетског сектора указано је на потребу пружања институционалне подршке изградњи енергетских потенцијала на бази зелене енергије из обновљивих извора.
Критични фактор успјешног привредног развоја Републике Српске препознат је у доступности и континуираном развоју адекватних кадровских рјешења и система образовања уо
У закључцима се наводи да су развојне банке осигурале пресудан допринос ублажавању посљедица пандемије вируса корона. Ове финансијске институције прате потребе и преференције привређивања, али исто тако, својим ангажовањем требају упутити инвестициону јавност на подручја са посебним потенцијалима будућег раста и развоја.
Према закључцима конференције, додатни модалитети за финансирање привредног развоја виђени су у даљем системском развоју и уређењу тржишта капитала, повећању његове конкурентности и профитабилности, на начине којим би се омогућило привлачења инвестиционих фондова, те комбиновању различитих финансијских инструмената у јединствену финансијску понуду, а посебно у дијелу којим би биле подржане и стимулисане извозне активности домаћих предузећа и освајање нових тржишних простора.
Као додатни модалитете за финансирање привредног развоја наводе се и успостављање кредитне линије Инвестиционо-развојне банке Републике Српске намијењене финансирању повећања степена финализације домаће производње и стварању додане вриједности, те даље јачање сарадње између јавног и комерцијалног банкарског сектора у финансирању подручја од посебног развојног и националног интереса.
Такође, посебан изазов у наредном представљаће успостављање и развој механизама за релаксирање перцепције политичког ризика од стране инвеститора која проистиче из сложеног политичког уређења БиХ, путем адекватних инструмената осигурања од повезаних ризика са овом појавом.
Јединице локалне самоуправе значајни су носиоци развојних приоритета и могу бити генератори регионалног и укупног развоја Републике Српске. Међутим, поред већ традиционалних, постоји потреба за додатном диверзификацијом извора у њиховом финансирању. Ту се прије свега мисли на веће ангажовање локалних заједница на повлачењу бесповратних средстава из европских фондова и од других донаторских институција према својим приоритетима који се, опет вертикално интегришу са развојним и стратешким потребама Републике Српске, омогућавање стручне подршке локалним администрацијама код припреме конкретних пројектних рјешења путем ангажовања пројектантских кућа под покровитељством Владе Републике Српске, те њихово ангажовање на привлачењу и стварању претпоставки за успјешну реализацију пројеката индивидуалних инвеститора и домаћих и страних.
Током конференције препозната је потреба даљег јачања институционалних и људских капацитета у локалним администрацијама за припрему конкурентних пројектних приједлога и њихову ефикасну имплементацију, те за успоставаљање и одржавање контаката и сарадње са инвеститорима на реализацији њихових пројеката. Формирање револвинг фонда за подршку реализацији пројеката једна је од могућности којом би се значајно олакшало локалним заједницама обезбјеђивање средстава суфинансирања и префинансирања пројектних активности код међународних донатора.
Завршно, критични фактори и могућности привредног развоја Републике Српске леже у њеном добром геостратешком положају, близини европског тржишта и могућностима да се кроз даљу пословну интеграцију и повезивање са Србијом омогући инвеститорима бесцарински приступ руском и евро-азијским тржиштима, затим доступности природних ресурса, посебно у подручју обновљивих извора енергије, макроекономској стабилности и стабилности финансијског сектора.
Међутим, кључни развојни изазови повезани су са демографским кретањима, недостатком свеобухватне монетарне политике, политичким ризиком као и неусклађеношћу образовног система са потребама тржишта рада иако су помаци и на том пољу присутни.
Кључни правци привредног развоја Републике Српске препознати су у стимулисању инвестиција у областима обновљивих извора енергије, пољопривреде, ИТ индустрије и туризма, дигитализацији привређивања и управљања, континуираном развоју људских ресурса, те јачању промоције инвестиционих потенцијала Републике Српске.
За постизање циљева привредног развоја и потпуну трансформацију Републике Српске у динамичну и отворену економију потребан је координисани напор и потпуна синергија свих носиоца развоја међу којима се, својом улогом, значајем и досадашњим резултатима посебно издваја Инвестиционо-развојна банка Републике Српске. Неопходно је осигурати континуирано проактивно дјеловање у односу на стварна и потенцијалан кризна стања, како би се проблеми претворили у изазове, а изазови у конкретне развојне прилике, наведено је у закључцима Прве инвестиционе конференције „Могућности и изазови привредног развоја Републике Српске“.
Град Источно Сарајево/РТРС
