Јефтин патворени мед у трговинама основни је проблем са којима се суочавају пчелари који производе мед одличног квалитета, указано је данас на регионалном састанку представника удружења пчелара са представницима ресорног министарства у Влади Републике Српске и Аграрног фонда града Источног Сарајева.
Срђан Радан из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Подручна јединица Источно Сарајево истакао је да фалсификовани мед у трговинама има нижу цијену од оног који прозводе пчелари у Српској и који је одличног квалитета, због чега не могу да буду конкурентни на тржишту.
„То је један од горућих проблема, као и географска заштита меда и бар-кодови на амбалажи“, изјавио је Радан на састанку у Источном Сарајеву.
Када је ријеч о провјери квалитета меда, Радан је навео да то раде акредитоване лабораторије и институције, али да су испитивања скупа и да је пчеларима потребна подршка како би могли то да ураде.
Он је рекао да ресорно министарство подржава пчеларе и да на почетку сваке године објављује правилник о подстицајима.
Према његовим ријечима, прчелари, да би остварили право на подстицај који износи 12 КМ по пчелињем друштву, потребно је да буду уписани у регистар пчелара и пчелињака Републике Српске.
„Такође, и локалне заједнице подржавају пчеларе, дају одређене субвенције и опремом помажу рад пчелињих друштава“, додао је Радан.
Директор Аграрног фонда града Источног Сарајева Бојан Лубура оцијенио је да је данашњи састанак био прилика да представници удружења пчелара 12 општина Сарајевско-романијске и Горњодринске регије разговарају о актуелним проблемима, али и будућности рада удружења пчелара.
Лубура је навео да градски Аграрни фонд подржава три удружења пчелара – „Рој“, који окупља пчеларе из Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе и Трнова, „Гласинац“ са Сокоца, те паљанско Удружње „Пале“.
„У овој години исплатили смо око 32.000 КМ подршке за 8.000 пчелињих друштава, а и у будућности ћемо бити ту за пчеларе“, поручио је Лубура.
За предсједника вишеградског Удружења пчелара Александра Масала највећи проблем у пчеларству је старосна структура људи који се баве овим занимањем.
„Пчелари су, углавном, стари људи, а да би се постао искусан, врхунски пчелар прође много година и потребно је много улагања“, истакао је Масал, те оцијенио да је подмлађивање кадра основни задатак удружења пчелара у Српској како би ова грана напредовала.
Масал је рекао да се пчеларством бави 30 година и да је цијела породица укључена.
Када је ријеч о заштити домаћих произвођача, Масал сматра да је потребна измјена законске регулативе на нивоу БиХ и Републике Српске за увоз меда, као и редовна исплата субвенција, што је неопходно за одржавање производње.
Секретар Удружења пчелара „Пале“ Момчило Ћосовић указао је на специфичан проблем чланова овог удружења, који имају више од 2.000 кошница, а то је штета коју им наносе медвједи.
Оцјењујући да треба поједноставити процедуре накнаде тако настале штете, Ћосовић је истакао да је то битно како би пчелари обновили производњу.
Као модел за подмлађивање кадра, Ћосовић је навео примјер Словеније која је уз финансијску подршку ЕУ оснивала школске пчелињаке, а добар дио те дјеце већ у средњој школи засновао је своје пчелињаке.
Пчелари су данас истакли да мед, чија количина варира од године до године и зависи од многих фактора, пласирају углавном на кућном прагу.
Указано је и на значај пчела у очувању комплетног живота на планети јер сваки трећи залогај који људи поједу зависи од пчела и опрашивања.
/Срна, фото РТВИС/
