Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић састао се данас са директором Кинотеке Републике Српске Сњежаном Лаловићем и директорицом Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташом Кулашинац, копродуцентима филма „Јени, мало свјетло са запада“ који је добио Специјално признање жирија на Мартовском фестивалу, најстаријем фестивалу документарног филма у Србији.
Филм „Јени, мало свјетло са Запада“, редитеља Слободана Симојловића, рађен у продукцији Матичне библиотеке и Кинотеке Републике Српске, на 69. Мартовском фестивалу у Београду, по оцјени стручног жирија којем је предсједавао Лордан Зафрановић, освојио је специјалну награду у конкуренцији међународних филмова. На Фестивалу је приказано 350 филмова из цијелог свијета.
Наташа Кулашинац, директорица Матичне библиотеке, рекла је да је у образложењу награде наведено да је ријеч је о филму који је јако добро прихваћен и представља зачетак кинематографије у Републици Српској.
„Матична библиотека ће наставити да ради на очувању и богаћењу културе сјећања на овакве догађаје, наставићемо да обилазимо библиотеке и установе културе“, истакла је Кулашинац и најавила приказивање филма у иностранству.
-Филм ће се приказивати и даље, ван граница Републике Српске, сљедећа станица је Беч, гдје у сарадњи са Представништвом Републике Српске и Просвјетом из Беча, организујемо и премијерно приказивање у овом граду, рекла је Наташа Кулашинац.
Директор Кинотеке Републике Српске, Сњежан Лаловић рекао је да филм његује културу сјећања, те нагласио да „мали херој“, Јени Лихтенберг, није заборављена, као ни њена дјела, која је чинила између 1993. и 1995. године.
-Били смо у међународној конкуренцији, гдје је приказано 77 филмова, а не у домаћој, јер нисмо испуњавали услове, рекао је Лаловић и нагласио да је одзив публике био велик, те да је филм, као једини представник Републике Српске на овогодишњем фестивалу, изазвао јаку емоцију.
На питање новинара какви су даљи планови када је ријеч о приказивању овог филма, Лаловић је рекао да ће филм бити приказиван на фестивалима, те најавио да ће овог мјесеца бити завшен још један филм који његује културу сјећања.
Филм „Печат браће Љубовића“, који је рађен у продукцији Кинотеке Републике Српске, говориће о 500 година постојања Горажданске штампарије, те почетку писане писмености на нашим просторима.
-Имали смо штампарију прије Русије, само 50 година након Гутенберга, што је велики подвиг малих људи и њихове визонарске способности и потребе да се оно што се на српском говори, на српском и штампа, објаснио је Лаловић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, рекао је да сарадња Градске управе са ове двије културне установе, које дјелују на подручју града, а имају републички карактер, показује да спона између локалних власти и установа културе, кроз различите активности, даје највеће резултате.
-Највеће заслуге припадају онима који су креирали филм, те заједно наступули на фестивалу, и поред свих опструкција о којима би се могло причати, како објашњава градоначелник, успјхели да добију специјалну награду жирија.
-Осим ових активности које показују да ми истински радимо на култури памћења, ту су двије ствари најбитније; да ова генерација која се сјећа периода од 1993. до 1995., никад не заборави значај тог времена и наше пријатеље, рекао је градоначелник, те додао да је Јени Лихтенберг била један од ријетких западних пријатеља, коју имамо обавезу промовисати и међу данашњим генерацијама.
Он је додао да је Јени у том периоду била риједак примјер, јер су нам многи наши западни пријатељи из прошлих времена, који нам по природи припадају као правдољубивом и слободољубивом народу, који је учествовао у стварању слободе, не само за свој народ већ и друге, окренули леђа.
-Поносан сам што представљам Градску управу која је и у претходном периоду заједно са Матичном библиотеком учестовала у припреми књиге о Јени која је преведена на енгески језик, рекао је градоначеник и додао да је књига дистрибуисана пријатељима и иностраним гостима који су долазили у посјету.
Градоначелник Ћосић је посебно истакао да је најбитније да филм „уђе“ у наш народ, да сви сазнају ко је била Јени и како је помагала нашем становништву у том периоду.
