Један од највећих српских комедиографа свих времена Јован Стерија Поповић /1806-1856/ умро је 10. марта 1856. године.
Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту огледао његов књижевни талент.
Комедије „Лажа и паралажа“, „Тврдица“, „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“ и „Београд некад и сад“ – и данас су редовне на репертоарима српских позоришта.
Јован Стерија Поповић је у својим комедијима исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство и надриученост.
Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.
Као начелник Министарства просвјете Србије Стерија је обавио пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја.
Стерија је учествовао у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског“.
Он је у почетку писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је „Романом без романа“ напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.
У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све оно што је у српској књижевности створено прије њега.
Он је писац са великом књижевном културом – први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.
У склопу обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал „Стеријино позорје“.
И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.
/Срна/
