ПАЛЕ- Промовисана збирка приповједака „Ајдучија“ Слободана Ковачевића

308

На Палама је вечерас у оквиру манифестације „Госпојинске свечаности“ промовисана збирка приповједака аутора Слободана Ковачевића под називом „Ајдучија“ у којој је представљен живот Пала, Романије, Сарајева и српства у ширим оквирима.
Промоција је одржана под покровитељством града Источно Сарајево и општине Пале.

Ковачевић је рекао новинарима да књига „Ајдучија“ садржи 20 приповједака.

„Прва приповијетка `Слушкиња` говори о `ајдучији, док су све остале савремене приповјетке и савремена `ајдучија. Илустратор је на првој страници књиге ставио песницу као ударац, а са друге стране је отворена рука која даје, тако да је та `ајдучија нека средња вриједност“, рекао је Ковачевић.

Када је ријеч о поруци књиге, Ковачевић је навео да се на почетку књиге налази мото „Чојек је чојеку ајдук“ без слова „х“.

„Вук Караџић у првом рјечнику није имао слово `х`, тек касније га је узео због Дубровчана и Муслимана, а то значи и да даје и да узима“, истакао је Ковачевић.

Говорећи о збрици приповједака „Ајдучија“, професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Бранка Брчкало рекла је да је прва приповјетка посвећена правом хајдуку д‌јевојци Марици.

„Остале приповјетке су смјештене у савремено доба и помало сатиричном оштрицом говоре о неким појавама које имају ту негативну конотацију – ајдучију“, истакла је Брчкалова.

Рецензент ове збирке Душан Пејић истакао је да Ковачевић у другој збирци приповједака наставља само оно што је започео у првој збирци, а то је, прије свега, представљање живота Пала, Сарајева, Романије и српства у ширим оквирима.

„Ковачевића интересују приче о обичним људима. Он се у приповјеткама обраћа првенствено читалачкој публици Пала и околине, мада, многе његове приповјетке добијају универзалан карактер и постају прихватљиве и занимљиве и ширим читалачким круговима српског, језичког простора“, рекао је Пејић.

Слободан Ковачевић је културно-просвјетни радник и колумниста. Рођен је 1955. године на Палама гд‌је живи и ради.

Добитник је Повеље Српског просвјетног културно-умјетничког друштва „Просвјета“ поводом 100 године овог друштва и престижне „Златне значке“ Културопросвјетне заједнице Србије за допринос култури Срба у дијаспори.

Аутор је неколико значајних културних манифестација попут „Фестивала фруле“, „Дана Душка Трифуновића“ и „Ђурђевданског уранка“. Објавио је монографију „Десет година фруле“ и збирку приповједака под називом „Е, мој соколе“.

Традиционална манифестација „Госпојинске свечаности“ одржава се поводом Дана и крсне славе општине Пале – Успење Пресвете Богородице.

/Срна/