Када би се поново родила, Нада би се опет удала за Сава јер је убијеђена да су рођени једно за друго и да су им се поклопиле звијезде. У сваком браку има лијепих тренутака и неизоставних проблема, али љубав, поштовање и комуникација надвладају све потешкоће које пред супружнике ставља живот. О томе свједоче брачни пар Југовић који су недавно прославити златни пир.
Приредила: Маја БРЧКАЛО
Доживјети златни пир у здрављу и весељу са најмилијима сан је свакога брачног пара, а томе свједоче и супружници Нада и Саво Југовић са Пала јер љубав коју они дијеле траје и након пола вијека.
Младим брачним паровима Југовићи су поручили да брак није само „мед и млијеко“ ни бајка већ заједница коју у овим изазовним временима, када су на мети основне породичне вриједности, треба чувати и његовати тако што ће се улагати много разумијевања, труда и компромиса, а највише љубави.
Југовићи у браку имају троје дјеце – Свјетлану, Младена и Јелену, четворо унучади те два праунука, док је треће на путу.
Нада прича за Срну да су се забављали само 40 дана, и то од 16. октобра до 30. новембра 1974. године.
„Изашли смо једно вече са пријатељима, нас двадесетак је било. Саво се обратио мени и питао: Шта мислиш да вечерас кренеш код моје куће? Погледала сам га и рекла да се кратко познајемо“, сјећа се Нада и каже да су онда сви заједно отишли у Стари Илијаш гдје је он живио.
На кућном прагу их је дочекала Савина мајка, која је у Надином сјећању остала са зеленом марамом и бијелим вуненим чарапама, јер у црнини није жељела дочекати младу.
Након тога започели су свој животни пут који и даље траје.
ЗРНО СРЕЋЕ НИЈЕ У ВИЛАМА НИТИ СКУПИМ АУТОМОБИЛИМА
Нада поручује да је за добар брак потребна љубав, разумијевање, договор, праштање те да је љубав сврха живота.
„Никада се нисмо раздвајали. Радили смо обоје, живјели са троје дјеце, свекром, свекрвом. Касније смо добили стан и били смо пресрећни у том малом, али нашем гнијезду. Млади људи данас, нажалост, не могу пронаћи то зрно среће ни у вилама ни скупим аутомобилима. Прошли смо свашта од рата на овамо и све недаће стојички поднијели. Избјегли смо у Вишеград, па на Пале гдје смо живјели у једној неусловној викендици, да би послије продаје стана у Илијашу почели да градимо кућу, школујемо дјецу“, истиче Нада.
Она каже да је остварила све што једна жена може да пожели јер има најљепше титуле – мајка, бака и прабака.
Нада за свога мужа каже да је диван син, отац, муж, али и да, као и сви људи, има и мана, јер је „жива ватра“ када се наљути. „И такве ситуације се лако ријеше, довољно је имати мало женске мудрости, знати када треба ућутати, пустити да љутња прође и након тога смирено разговарати“, поручила је она новим генерацијама младих.
РОЂЕНИ ЈЕДНО ЗА ДРУГО
Она је истакла да би се, када би се поново родила, опет удала за Сава јер је убијеђена да су рођени једно за друго и да су им се поклопиле звијезде.
Нада се присјетила да је прије упознавања са мужем имала дугу везу од три године, као што је и Саво имао вишегодишњу везу са једном дјевојком.
„И Саво је имао дугу везу која је трајала четири године. Он је раскинуо прије него што смо се упознали, као што сам и ја раскинула са тадашњим момком прије него сам га упознала. Мислим да је у питања била судбина у коју чврсто вјерујем“, наводи Нада.
САВУ СУПРУГА НАЈВЕЋИ ОСЛОНАЦ
Саво је потврдио све што је испричала његова супруга, истичући да му је била ослонац у животу, посебно у тешком ратном и послијератном периоду који је био турбулентан за све људе.
„Бринули смо се о нашој породици, сналазили како смо знали и умјели. У међувремену ми је преминуо и млађи брат, тако да сам преузео бригу и о његовој породице. Али, гдје год сам ишао да радим и зарадим, знао сам да породица остаје у Надиним сигурним рукама“, нагласио је Саво.
Он подсјећа да су вриједности брака некада биле много другачије и да је, прије свега, било много више поштовања, што је данас ријеткост код млађих генерација.
Саво се, уз осмијех сјећа како је, након раскида једне везе, замолио куму да га упозна са неком дјевојком, што је она и урадила, док је судбина средила све остало.
„Рекао сам куми да ми нађе неку лијепу, солидну дјевојку, што је и урадила. На први састанак отишао сам под високом температуром, само из поштовања према дјевојци, рекао јој да сам болестан и да се морам вратити кући. Мислим да би овакве гестове, којима показујемо поштовање према њежнијем полу, мушкарци требали показивати у многим ситуацијама, јер жене то знају препознати и вратити на исти начин. Да постоји таква врста васпитања, која мора да се стекне у породици, данашњи бракови се не би ломили на некој баналној ситници“, каже Саво.
Он прича да су у ових 50 година брака, као и већина партнера, имали успона и падова, највише ратних стресова који су избацили из колосијека животе многих људи, али да је у свакој животној ситуацији настојао да буде човјек и да никога не повриједи.
Нада и Саво истичу да су срећни, јер имају лијепу, здраву и вишечлану породицу и да је то, у овим и оваквим временима, све што су жељели, што им је свето и што чувају као мало воде на длану.
/Срна/
