Најмасовније жртве на које је НАТО бомбадовање оставило посљедице јер је 99 одсто преминулих имало дијагнозу карцинома били су становници Хаџића, то је један од разлога зашто је битно развити колективну културу памћења, сматрају учесници округлог стола о НАТО бомбрадовању Републике Српске, који се одржао синоћ у Палама.
Декан Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево историчар Драга Мастиловић истакао је значај обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске за колективно памћење српског народа.
Он је навео да се са историјског аспекта знају основни подаци о броју авиона, бачених бомби, жртвама, НАТО губитцима, али не знају дубински корјени тих процеса које су довеле до тога да се НАТО крајем деведесетих уопште стави у позицију једне ударне песнице међународног механизма који је створен да се Срби као народ првенствено сведу на мјеру и простор која другима одговара.
Према његовим ријечима, битно је схватити дубинске процесе који су до тога довели, а не само се бавити посљедицама оного што је било површински јер се као народ мора научити да у историји има сасвим мало нових ствари и да све вуче дубоке историјске коријене.
“Ако мислимо да опстанемо као народ на овим просторима ми заиста морамо доћи до тих дубинских корјена како се то не би дешавало у будућности”, оцијенио је Мастиловић.
Мастиловић је навео да је стварање колективног памћење предуслов да се дође до било какве националне интеграције.
“Мислим да у будућности треба радити на култури памћења али колективне културе памћења, направити један систем у којем ћемо, прије свега, знати шта се десило, шта ћемо и на који начин памтити”, објаснио је Мастиловић.
Српски књижевник Недељко Зеленовић испричао је да је био непосредни свједок страдања Срба у Хаџићима за вријеме рата, да је све вријеме провео на сарајевском ратишту и да је у Братунцу свједочио наставку страдања људи из Хаџића који су почели масовно да умиру.
“Чак 99 одсто тих људи је имало дијагнозу карцинома. Та болест доведена је без икакве сумње у везу са бомбардовањем осиромашеним уранијумом”, рекао је Зеленовић, који је био непосредни свједок гађања подземних бункера у касарни Жуновица.
Присјетио се да је у Братунцу неколико година пратио шта се дешавало о учествовао у сахрањивању људи, док је то сада тешко пратити будући да су се раселили на различите стране свије али, каже, добија информације да умиру људи.
Бранислав Илић, који је у вријеме НАТО бомбардовања био новинар и директор СРНЕ, сматра да је суштина те агресије била да се непокорнима покаже у свијету како ће проћи свако ко се супротстави међународној заједници и не покори им се, да ће проћи онако како су прошли Срби у Републици Српској.
Он сматра да порука вечерашњег скупа треба да буде да је један слободарски народ, народ који зна зашто се бори, несаломив, што се показало на примјеру Срба у протеклом рату.
Илић је навео да је према међународном праву требало да неко одговара за посљедице, јер су коришћене бомбе са осиромашеним уранијумом које и дан данас имају посљедице.
Он је истакао и да је поносан на људе који су тада радили и у СРНИ и на Радио-телевизији Републике Српске, када је емисиони систем потпуно уништен, али се јавио чудесан ентузијазам, као и инат да се не поклекне већ настави борити.
“Након првог дана бомбардовања, након што су готово сви медији престали са радом, схватили смо да се морамо сналазити на други начин. Тада се родила идеја да се повежемо путем радио везе па смо поставили антене и предајнике и већ сљедећег дана имали смо увезане све дописнике из значајнијих градова Српске”, присјетио се Илић.
Он је додао да су се били увезали са београдским радио емитером и тако нашли прозор у свијет.
“Наше вијести су тако емитоване и широм Србије и у свијет, па је тако отишла у свијет и наша прва фотографија обарања НАТО авиона, познатог миража 2000 који је оборен источно од Пала. Насупрот нама, свјетски медији дошли су опремљени унапријед јер су знали шта ће да се деси, па су имали сателитске телефоне и лаптопе”, подсјетио је Илић.
Начелник општине Пале Бошко Југовић изразио је наду да ће српски народ вјечно живјети у миру, а Република Српска опстати упркос свим недаћама које су је пратиле и које јој пријете, на радост њеним младим покољенима.
Директор Народне библиотеке Пале и организатор округлог стола Бојан Чворо нада се да ће организација овог скупа, који другу годину заредом организују, прећи у тардицију.
У злочиначком НАТО бомбардовању Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
НАТО злочинци су у акцији под називом “Намјерна сила” користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да “она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто”.
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да “не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја”, што је лично потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године, на приједлог Новинске агенције Републике Српске СРНА.
/Срна/
Фото: општина Пале
