На Палама је синоћ представљено друго допуњено издање књиге „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе 1985-1995“ члана Руске академије наука Јелене Гускове, која истакла да се радује што књигу промовише у Републици Српској, која је издржала борбу за свој опстанак и показала херојство, када јој Русија, нажалост, није помогла.
Гускова је рекла да у овом дјелу објашњава зашто је изостала руска помоћ Србима у том тешком периоду, те истакла да је руска дипломатија тада радила више за Америку.
„Књига се односи на то ко је водио спољну политику, како се Русија понашала за вријеме договора у Дејтону“, рекла је Гускова новинарима и додала да у књизи има доста архивских докумената.
Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да је ово прва промоција коју Институт организује на Палама, те да је књигу прочитао прије неколико година и инсистирао да она мора бити објављена у Српској јер јасно објашњава многе ствари.
„Сматрам да сваки Србин мора да прочита књигу јер су у њој одговори на чувена питања, дилеме шта се дешавало са Русијом деведесетих година и зашто нам нису помогли када је читав Запад кренуо на српски народ, почевши од Републике Српске, а завршавајући са бомбардовањем Србије и покушајем отимања Косова и Метохије“, истакао је Мастиловић.
Он је навео да Гускова у књизи на једноставан начин открива све радње руске, европске и свјетске дипломатије у том периоду, тако да је могуће разумјети шта се десило са Русијом и руском дипломатијом у то вријеме.
Према његовим ријечима, као главног кривца за то понашање руске дипломатије деведесетих година Гускова је јасно маркира тадашњег министра спољних послова Андреја Козирева, за кога без длаке на језику каже да је био амерички човјек.
„У једном поднаслову духовито говори да је Козирев био наш министар америчких спољних послова и управо то је оно што је радио Козирев, а преко њега и читава руска дипломатија која је морала да извршава његове задатке“, рекао је Мастиловић.
Он је додао да је, нажалост, Русија имала незахвалну и понижавајућу улогу, а то је да, рачунајући на традиционалне везе Срба и Руса, непослушне Србе убјеђује да прихвата све захтјеве који су долазили са Запада.
Мастиловић је навео да се у књизи објашњава и да је администрација Козирјева радила за западне силе врло успјешно све вријеме трајање југословенске кризе.
Он је нагласио да је Гускова открила и друге радње које су се дешавале јер је као члан УНПРОФОР-а у БиХ имала и ту врсту искуства као и обиман истраживачки рад иза себе када је ријеч о овој књизи.
Мастиловић је рекао да Гускова јасно тврди да су и масакри у Улици Васе Мискина и на Маркалама, уствари, били намјештени инициденти у сарадњи са западним службама како би се добио разлог да Срби не само буду осуђени, него и истријебљени.
На промоцији у Цековића кући говорио је и професор на Богословском факултету у Фочи Дарко Ђого.
Промоцији су присуствовале бројне личности из јавног, друштвеног, политичког и научног живота.
Допуњено издање књиге објављено је у сарадњи Центра за друштвено-политичка истраживања Српске и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
/Срна/
