Документарни филм и споменица „Осамдесет година ћутања“ остаће трајна успомена и опомена на оно што су усташе учиниле у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине, истакнуто је јуче на промоцији на Палама, одакле су Срби упозорени да не буду склони забораву и да чувају сјећање на српске жртве.
Члан Комисије за његовање традиције у Борачкој организацији општине Пале Лазар Шкобо рекао је да филм прати и споменица, која говори о усташким злочинима у Раковцу, у Јеловцима и околним селима гдје је од 11. до 16. новембра 1943. године страдало 325 цивила, од којих 143 дјеце до 14 година.
„Сам назив филма говори о тематици и проблемима са којима смо се сусретали приликом писања и стварања овог дјела. Ако разумијемо 45 година ћутања за вријеме оног режима који је гушио та национална осјећања, тешко да онда разумијемо ових 30 година када нико није бранио да се бавимо овом тематиком“, изјавио је Шкобо новинарима.
Шкобо је рекао да је свака година одгађања чинила да посао буде тежи јер је долазило до затирања докумената и тешко је било пронаћи живе свједоке ових догађаја.
Према његовим ријечима, као изворе су користили Архив БиХ, изворе Земаљске Комисије за утврђивање злочина која је сакупљала та свједочанства, те напоменуо да без помоћи другог коаутора Бранислава Крљаша који је годинама сакупљао свједочанства не би могли да овај пројекат приведу крају.
Члан Борачке организације општине Пале Саша Кнежевић рекао је да филмом и споменицом „Осамдесет година ћутања“ желе да упозоре српски народ на оно што је један од највећих проблема, а то је лак заборав и слабо сјећање.
„Ови људи чија се имена налазе у споменици нису заслужили 80 година ћутања. Надам се да ће вечерашња промоција бити само почетак нашег повратка на оно што би требало бити свима нама у ДНК. Морамо се сјећати невино изгинулих и наших предака који су претрпјели страшне голготе, да бисмо ми данас могли да уживамо у слободи“, поручуо је Кнежевић.
Вођа екипе која је радила филм „Осамдесет година ћутања“ је млади режисер Бошко Крљаш, који је потомак жртава у Јеловцима, а који је рекао да је његових седам Крљаша запаљено у штали и то је разлог што је пристао да ради.
„Прва личност коју смо интервјуисали био је Грујо Лопатић, једини човјек који је све то преживио и имао аутентично свједочење тога шта се десило. После тога интервјуисали смо неколико мојих комшија са Јеловаца који су потомци тих приживјелих. Схватио сам колико је била мала вјероватноћа да се родим и ја и сви ти људи на подручју Раковца, Пала, Јеловаца“, рекао је Крљаш.
Крљаш је навео да су снимали и Росу Живковић, која је као деветогодишњакиња пронашала жртве, међу којима је био његов прадјед.
Начелник општине Пале Бошко Југовић навео је да су се на подручју паљанске општине десила велика страдања српског народа, који је убијен мучки, звјерски.
„Наша је обавеза и дужност да то покушамо отргнути од заборава. Ово је само почетак једног великог пројекта који треба да обухвати и друге злочине на овим нашим просторима“, рекао је Југовић.
Југовић је рекао да свједоци умиру и зато се све треба забиљежити на начин који је то могуће.
„Снимањем филма и споменице смо, надам се, успјели да од заборава отргнемо те невине жртве, посебно дјецу и људе који су страдали у усташком злочину“, истакао је Југовић и додао да су у овим селима укинуте читаве генерације само зато што су били Срби.
Према његовим ријечима, тај злочин не смије бити заборављен и зато треба наставити са оваквим активностима.
„Сигурно је да ће паљанска Борачка организација, локална заједница и Република Српска стати иза овога“, напоменуо је Југовић.
Филм и споменица промовисани су у оквиру манифестације „Новембар-мјесец дугих ножева“.
/Срна/
фото: РТВИС
