РЕЉЕФ
Територија општине Соколац припада Старо-влашким планинама, односно овај простор је у саставу високих босанско-херцеговачких планина, које су дио простране стране Динарида, гдје су заступљени претежно кречњаци тријаске старости. Карактеристичан облик рељефа је клисураста долина Биоштице и исто тако клисуре ријека Каљине, Ријеке, Крушевице, Берега и Ракитнице, посебно се истичу романијски одсјеци са западне стране територије општине Соколац. На карстификованим кречњацима Романије, Гласинца и Деветака веома су заступљени високи безводни дијелови карстне површи, простране терасе, остаци старих долина покривених глином, многе долине, вртаче и пећине.
Депресија Гласинац, између Копита и Романије, створена је дислокацијом, а остали одсјеци створени су измицањем под утицајем снажне ерозије. На Гласинцу су изразита поља: Лубурић поље, Соколачко, Гласиначко и Иван поље. Ова поља прекривена су блажим морфолошким облицима, настала депоновањем кварталног наноса.
Рељеф сјеверозападног дијела општине Соколац, изван Гласинца, има изглед живе пластике што доприноси развијена хидрографска мрежа у којој се истичу ријеке Каљина и Биоштица око којих се налазе алувијалне равни, терасе и поља.
КЛИМА
На романијском платоу влада такозвана предпланинска и планинска клима. На климу, у појединим предјелима пресудно утичу конфигурација терена и надморска висина. Због тога, на јужним предјелима биљежи се утицај континенталне, а на сјеверу изразито планинске климе.
На основу метеоролошких посматрања, најниже температуре су у јануару. Љетни температурни максимум је у јулу. Последњих година честа су љета са високим температурама, а зиме без много снијега са изузетком 2011/2012 године. Своје чари имају романијска прољећа и јесени.
Климатски услови на подручју општине Соколац нису отежавајући фактор, а климатске карактеристике посматраног подручја не утичу значајно на функционисање становништва, саобраћаја, нити на обављање привредних дјелатности.
Температура – Средња годишња температура између 1951. и 1991. године је 6.5°С. Најниже мјесечне температуре ваздуха су у јануару и износе 4.7°С, а највише у јулу и износе 16.1°С. Температуре у Сокоцу по годишњним добима за период 1951 – 1991. године биле су сљедеће: зима има просјечну годишњу температуру -3.2°С, прољеће 6.4°С, љето 15.4°С и јесен 7.3°С. То показује да соколачко подручје имају топлију јесен од прољећа, односно указује да према температурним односима прољећа и јесени у општини Соколац влада умерено континентална клима.
Влажност ваздуха (%) – Степен засићености ваздуха воденом паром, тј. релативна влажност, је важан климатски фактор. За период од 1951-1985. године средња годишња вриједност релативне влажности износи 80%. Највеће вриједности ваздуха су у зимским мјесецима, а најмање у току љета. У љетним мјесецима ваздух је доста сув, што је повољно за биљни и животињски свијет. Такође, ваздух је сув и у септембру, што је повољно за сазријевање плодова који доспијевају у јесењим мјесецима.
Облачност (0-10) – Средња годишња облачност у Сокоцу износи 6.3. највећа облачност је у децембру (7.8), а најмања у августу (4.8). Највећи број тмурних дана је у зимском периоду када су и најниже температуре. Облачност ублажава дневна колебања температуре и ваздуха и земљишта спречавајући инсолацију и земљину радијацију.
Осунчавање – Осунчавање зависи од угла под којим падају сунчеви зраци што је у вези са годишњим добом. Инсолација утиче на температуру земљишта и ваздуха, затим на вегетацију, а посебно на здравствено и психолошко стање људи. Средњи годишњи број часова инсолације (1964-1985) износи 142.1. Највећи број осунчаних часова има јул (245.8), док је најмања вриједност сунчевог сјаја у децембру (50.1). Интересантно је да љето са највећом инсолацијом и најмањом облачношћу има и највећу просјечну количину падавина (231мм) од свих годишњих доба.
Падавине – Просјечна висина годишњих падавина износи 813мм. Највише падавина излучи се током јуна (84), јула (79) и маја (77), дакле, онда када је биљном свијету влага најпотребнија. Најобилније падавине излучује се приликом продора влажних маса са сјевера и сјеверозапада, које се са расхлађеним континенталним масама излучују у облику снијега. Нису ни занемарљиве ни падавине са југа које у прољетним и јесењим данима доносе обилну кишу. Највише снијежних падавина има у јануару (11.6 дана), а најмање у мају (0.7 дана).
Вјетрови – На подручју соколачке општине најчешћи вјетар је сјеверни (Н) када је највећа вриједност честине вјетрова (161), док се најмање јавља западни (19). Интересантно за ову територију општине је велики број тзв. цалми (С), тишина (507). Средња јачина вјетра за период 1951-1985. године износи 2.6 дана Бофорове скале (0-12). Међутим, у току године дувају и јаки вјетрови, просјечно 24.9 дана преко 6 јединица Бофорове скале.
Сви наведени климатски фактори показују да овај простор у азоналном смислу припада планинској клими. Динарски планински систем је на граници сукобљавања сјеверног умјереног и сјеверног суптропског појаса. Током године преко ових простора смјењују се сибирска антициклонска струјања са медитеранским циклоналним струјањима. Романија чини природну баријеру јужних утицаја. Деветак је баријера из долине Дрине, док је једино сјверозападна област преко долине Биоштице, отворена утицајима из нижих крајева слива Босне.
Клима има пресудан утицај на активности становништва. Вегетациони период почиње негдје око краја априла, а завршава се крајем септембра.
ШУМЕ
Природно шуме су основа живота на земљи. Одржавање шума значи одржавање живота. Шуме стварају вишеструке користи: играју важну улогу у биолошкој разноврсности, економском благостању, важан ресурс за рурални развој и пружају средства за живот радне снаге локалне заједнице. Шума је станиште разних биљака и разноврсних животиња. Поред еколошке улоге, шуме утичу на климу и хидролошке прилике. Шуме дају основну сировину за производњу финалних и примарних производа од дрвета, као и друге производе.
Општина Соколац располаже са 38.013ха шума и шумског земљишта. На једног становника општине отпада 2,53ха шумског земљишта. Од тога на државни шумски фонд отпада 94,76%, а на приватни 5,24%. Залихе свеукупне дрвне масе процјењују се на око 8.482.000 м3, а укупни годишњи запремински прираст свеукупне дрвне масе износи 276.000 м3 или 8,2 м3/ха. Укупна запремина у приватним шумама износи 381.400 м3 са просјечним годишњим прирастом од 12.200 м3.
У задњих 7 година обављено је пошумљавање на површини од 64.50ха, њега култура 784,32ха. Шуме на подручју општине Соколац се одликују веома богатим биодиверзитетом.
ПЕЋИНЕ
На територији општине Соколац има више понора и пећина, као изразитих карстних елемената рељефа. Најдубљи понори су у Лубурић пољу (Леава 885м) и Гласиначком пољу (Мегара 828м) као и Мали понор код Бјелосављевића.
Код засеока Берковићи у изворишном дијелу ријеке Биоштице налазе се двије пећине: Леденица (873м) и Лучица (928м). Пећина Ледењача је испод врха Гостинац (950м), док се у Кусачама налази пећина Маћи. Треба истаћи још Грујића пећину, Гирску пећину и пећину Одрлија, као и најпознатију пећину Старине Новака.
Романија у буквалном преводу значи земља Римљана. Прате је бројне приче које и данас слушамо: митови о хајдуцима, јатцима, јунацима… Када се говори о Романији и митовима везаним за њу, не може да се не спомене Старина Новак, по којем је и најпознатија пећина на Романији и добила име. Ова пећина се налази на 1.523м надморске висине, а до ње се долазим планинским путељцима. Цијела планина обилује зимзеленом шумом и бројним изворима.
ВОДЕ
Све воде Соколачке општине могу се подијелити на површинске и подземне.
На територији општине налазе се зоне развођа ријеке Босне и Дрине, које преко Саве припадају сливу Црног мора. У Босну утиче ријека Криваја, која настаје од Ступчанице и Биоштице најдуже ријеке са територије општине Соколац. Лијева притока Дрине је Прача у коју утиче ријека Ракитница, која тече врло кратко у општини Соколац. У Ракитницу се улијеве ријеке Берег која сакупља воде од планина Копито и Деветак.
Сливно подручје Биоштице са својим притокама, посебно ријеком Каљином, обухвата скоро половину територије општине Соколац. Другу половину сливног подручја чине подземне воде Гласинца и дијела обронака Романије, које гравитирају према ријеци Прача што чини и наведена ријека Ракитиница. Главна ријека на Гласинцу је Решетница која скупља воде од насеља Соколац.
Напоменућемо још и мање рјечице Вакуп, Мегара, Крњијевац, Леава, као и изворе Добра и Зелена вода на Равној Романији.
АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА И ДРУГЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
На подручју општине Соколац трагови боравка праисторијских људи пронађени су у засеоку Кадића брдо код села Кнежине и на гласиначкој висоравни. Овдје су пронађени најстарији материјални остаци првобитних људских заједница у Републици Српској.
На Гласинцу и Романији се налази велика праисторијска некропола с каменим тумулусима, по томе подручју је и названа гласиначка култура која спада у културу илирских старосједилаца. Први предмети пронађени су 1880.године, кад су, поред осталог, ископани један врч и једна колица – кадионица у виду птице на четири точка.
На гласиначкој висоравни, између планина Копита и Романије, археолошки налази, међу којима и експонати из преко 2.000 гробница и преко 3.000 стећака – надгробних споменика, свједоче о напредној цивилизацији тог времена. У последњим истраживањима на брду Градина у засеоку Кадића брдо 1987.године откривена је необична пећина са усјеченим линијама на каменој стијени на којој се може препознати лик човјека, животиње или предмета, што је карактеристично за умјетност млађег палеолита.
На овим просторима налази се Новакова пећина на Романији позната из доба борбе против Турака, у којој је боравио Старина Новак са својим хајдуцима.
На подручју општине Соколац забиљежено је и постојање млинова на ријеци Решетници и Биоштици.
Многи аутори су писали о Гласинцу. Између осталих у својим приповијеткама је писао и наш чувени писац Иво Андрић. Истаћи ћемо још Ђорђа Стратимировића, Ћира Трухелка и Миленка С. Филиповића.
Мало је познато да је у Сокоцу радио сликар Ристо Чајкановић, рођен 1850.гдине, а умро 1900.године. Био је последњи сарајевски иконописац. Бавио се доста сликањем протрета и сматра се првим нашим свјетовним сликарем.