Његова светост патријарх српски Порфирије истакао је данас да жели Света Српска православна црква свугдје живи пуним плућама и да сваки православни хришћанин живи истинску слободу у Господу Христу, те да јеванђељске вриједности буду свакодневница свих православних.
Патријарх Порфирије је нагласио да је то једини могући начин сједочења истине, која треба да буде мост према свима онима који чежљиво, било да су тога свјесни или не, трагају за њом.
Он је благословио српски народ гдје год се налази, истичући да ће у његовим молитвама на првом мјесту бити православни Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са српским народом у Србији, Републици Српској, Црној Гори, БиХ, али и у свим земљама свијета.
„Највећа брига моја, али и наше цркве је и даље наше многострадало Косово и Метохија, наш духовни Јерусалим, како је говорио блаженопочивши патријарх Иринеј. Косово и Метохија за Србе нису напросто мит, већ завјет, а тај косовски завјет је везан за Нови завјет у чијем темељу стоји светост. Отуда је Косово за нас попчана врпца која нас повезује са нашом духовном, историјском колијевком, са суштином нашег идентитета“, поручио је патријарх српски.
Он је поручио да ће наставити да служи српском народу у Хрватској, која је, како је рекао, постала његова друга отаџбина, додајући да исту љубав заслужују православни у Словенији и Македонији, али и широм Европе, Канаде, Америке и Аустралије.
Патријарх српски навео је да је данас са дубоким смирењем и осјећањем страхопоштовања прихватио чињеницу да је благодатним сагласјем своје браће у Христу узведен у свети и божанствени богомподигнути престо Светога Саве.
„Молим се Богу и молим све вас да ме молитвено и дјелатно подржите да велики и одговорни задатак који је овим свештеним чином стављен пред мене и положен на моја нејака плећа изнесем радосно, у послушању Светом архијерејском сабору као 46. по реду патријарх, а 57. поглавар наше свете цркве будем макар у најмањој мјери скромни насљедник мојих великих и светих претходника“, рекао је патријарх српски.
У бесједи након устоличења у Саборном храму у Београду, Порфирије је навео да су то на првом мјесту дванаесторица архиепископа који су на челу са Светим Савом предстојали нашој светој цркви од 1219. године до 1346. године.
„Насљедник сам и великих обновитеља Српске патријаршије, Макарија Соколовића и Димитрија Павловића. Постављен сам да чувам и обнваљам спомен на труд, жртву и много пута мученичко страдање за Цркву Божију које су поднијели моји свети претходници од Гаврила Рајића, преко Лукијана Богдановића, Варнаве Росића и Гаврила Дожића до Викентија Проданова“, поручио је патријарх Порфирије.
Према његовим ријечима, у духовно насљеђе свих нас остављен је узвишени животни циљ да ходимо стопама мудрости патријарха Германа, да идемо сазама светости патријарха Павла и да будемо чеда патријарха Иринеја у великом подвигу миротворства.
„Ми смо позвани да будемо со земљи, према ријечима самог Господа нашег. Ако у овом тешком времену не будемо били достојни оваквог узвишеног позива, како ће сва земља бити осољена. Христос је једном ријечју, наша мјера, наш покретач, али и наше огледало. Њиме се мјеримо и њиме смо измјерени“, поручио је Порфирије.
Стога, додао је он, патријарашка служба примарно треба да буде утемељена на духовном искуству светих божијих људи, на њиховом односу са „јединим новим под Сунцем, Христом Богочовјеком, спаситељем душа и тијела наших и спаситељем читавог свијета“.
„То искуство обједињено и преточено у црквено предање, позвани смо заједнички да чувамо и да га чинимо и активним и актуелним, истовремено и свевременим и савременим“, рекао је Порфирије.
Према његовим ријечима, није првенствени задатак цркве да ствара боље услове за живот, нити да се труди да рјешава било коју врсту социјалних, политичких, психолошких и сваких других проблема.
„У цркву долазимо на Свету литургију да бисмо ту дотакли, наслутили шта је то што је најважније, да бисмо ту дотакли и примили крст Христов, који је иствовремено и васкрсење. То је основни задатак цркве. Све ово друго поменуто, само по себи, као продукт тог примарног опредјељења, биће обасјано управо тим истим крстом и васкрсењем“, поручио је патријарх српски.
Ако све имамо, навео је Порфирије, а то немамо, узалуд је, а ако то имамо све смо добили.
Порфирије је нагласио да је зато важно схватити и осјетити снагу цркве да живи и да свједочи мир, благовијестећи га свим народима и свим људима добре воље, јер, како је навео, сваки човјек је саздан као икона Божија и сви смо позвани да будемо једно у Спаситељу.
„Неће бити да можемо Христа присвојити и рећи Христос је наш, зато смо ми бољи од других. Ако њему припадамо, трудимо се да кроз њега свако у срцу нашем буде наш. Хришћански Бог је, како га тачно назива апостол Павле, Бог љубави и мира, а мир је претпоставка јединства у љубави и начин да се превазиђу силе раскола, раздора, сукоба и мржње“, истакао је у бесједи српски патријарх.
Порфирије је навео да живимо у времену када су мир и јединство, па и у цркви Божијој, у њеном људском аспекту уздрмани, те да су сви позвани на службу миру и јединству.
„Послање цркве јесте да изграђује мир и међусобно повјерење, силом мира Христовог. Ако имамо мир Божији у себи, мирићемо се са другим човјеком, са природом, а бићемо измирени са собом. Бићемо једном ријечју благовјесници мира. Наш допринос ће бити не прије свега у ономе што чинимо, него у ономе што јесмо, а из тога што јесмо, чинићемо оно што треба да чинимо“, рекао је Порфрије.
За такав циљ, додао је он, вриједи живјети и свој живот положити.
Патријарх Порфирије је поручио да ће се чврсто држати устројства цркве, која је, како је навео, саборни организам, заједница свих и свега, која све у себе позива и укључује, ништа и никога унапријед неодбацујући због било каквог земаљског, обичног људског критеријума.
„Црква је позвана да сабира, обједињује и спаја, те служи миру и јединству, зато се моје служење Богу и роду неће кретати стазама парцијалних интереса, нити ће садржати елементе савремног странчарења и парцијалног бављења политиком. Полазећи од чињенице да је служба патријарха српског служба првог међу једнакима и да је биће наше цркве саборно, настојаћу да његујем овај саборни дух као најважнији цвијет нашег богочовјечанског стабла“, рекао је патријарх Порфирије.
Његова светост патријарх српски је навео да смо у минулим мјесецима свједоци огромне жртве љекара због пандемије вируса корона, те да примјер ове пандемије треба да покаже колико смо међусобно повезани и како само међусобном бригом можемо побиједити ту пошаст.
/Срна/
