Церемонија откривања споменика једном од најзначајнијих српских владара Стефану Немањи, родоначелнику средовјековне српске династије Немањићи, на реконструисаном Савском тргу, на чијем се централном мјесту налази, одржана је синоћ у Београду у присуству званичника Србије и Републике Српске.
Откривању присуствовали су предсједник Србије Александар Вучић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, премијер Србије Ана Брнабић са члановима Владе, предсједник парламента Ивица Дачић, као и предсједник Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, премијер Српске Радован Вишковић.
Присутнима се прво обратио Милорад Додик, након чега је приказан снимак блаженопочившег патријарха Иринеја, потом се скупу обратио предсједник Србије Александар Вучић, који је свечано отворио споменик.
Свечаност је почела интонирањем државне химне, након чега је приказан кратки филм о Стефану Немањи, услиједио је дефиле коњаника, културно-умјетнички програм са драмским приказом великог жупана у извођењу глумца Небојше Кундачине.
На почетку церемоније споменик Стефану Немањи је у мраку, да би постепено, како церемонија буде одмицала, био освјетљаван, а на крају ће бити потпуно освијетљен и бљеснути у свој својој љепоти.
Српска православна црква благословила је откривање споменика Стефану Немањи и послије свечане церемоније на Савском тргу, тачно у 21.00 час, огласила су се црквена звона у цијелом Београду.
Државној свечаности присуствовали су и црквени великодостојници, представници Војске Србије, градоначелници Београда и Бањалуке Зоран Радојичић и Драшко Станивуковић, као и представници Срба из Црне Горе, аутора споменика руског вајара Александра Рукавишњикова и многи грађани.
Овај споменик израдио је у бронзи чувени руски скулптор Александар Рукавишњиков. Висок је 23,5 метара изнад и пет метара испод земље и тежак око 80 тона, а постамент, осим што има расвјету, представља својеврстан музеј на отвореном.
Посебну симболику има то што Стефан Немања у десној руци држи мач, умјесто крста, како је првобитно било планирано, зато што је српску државу стварао мачем, док је у лијевој руци Хиландарска повеља, коју је издао крајем 12. вијека.
Око жезла споменика монтирани су фрагменти византијског шљема са чије су унутрашње стране мозаици, који представљају дијелове из живота Стефана Немање.
Из византијског шљема на споменику произлази жезло Светог Саве који је симбол српске државности и аутокефалности.
Грађани ће моћи да уђу у унутрашњост шљема у којој је приказана историја династије Немањића. Споменик има четири рељефа који показују живот Стефана Немање, његову историју.
Овај споменик се разликује од осталих, јер има тијело од бронзе, бунар са стаклом и ефектом бесконачности који показује да споменик расте из центра земље кроз вијекове.
Плато око споменика поплочан је каменим коцкама старим више од 100 година, које су пронађене током радова у непосредној близини Савског трга.
Стефан Немања, родоначелник династије која је Србијом владала пуна два вијека и по којој је названа цијела једна епоха у српској историји, по записима његових синова, родио се у Зети, у Рибници, на подручју данашње Подгорице, гдје је његов отац избјегао из Рашке.
Заслугом овог ујединитеља српских земаља од зетског приморја, до Поморавља, Србија стекла равноправно мјесто у заједници хришћанских народа Европе.
Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве, првим великим ктитором православних храмова међу Србима и дубоко побожним човјеком. Православље је, према византијском моделу, постало државна вјера, а епископија у Расу њено средиште
Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови.
Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире Студеницу, коју је подигао себи као маузолеј)и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.
Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренијете у манастир Студеницу.
/Срн
