КОМИСИЈА: НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА, НАЛАЗИ ХАГА НЕЋЕ ИЗДРЖАТИ ТЕСТ ВРЕМЕНА

46

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.

Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи углавном ратних заробљеника убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити.

У извјештају који је од ове седмице доступан јавности на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наводи се да налази Хашког трибунала о геноциду неће издржати тест времена.

Комисија је увјерена да се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом према одредби члана ВИа Римског статута у комбинацији са образложењем да се такво понашање мора догодити у контексту обрасца сличних поступака усмјерених против те групе или да је то понашање само по себи могло проузроковати такво уништење.

До сада је било широко прихваћено тумачење да убиство 8.000 муслиманских мушкараца наликује геноцидним злочинима које су починили нацисти, систематски одвајавши Јевреје и друге мањине од остатка становништва, да би их потом убили, али налази Комисије показују да се злочин такве природе није догодио.

Комисија је утврдила да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији.

Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно 4.000 до 5.000 припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама.

Погубљење 2.500-3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размијењених војника, представља ратни злочин, истиче се у извјештају Комисије.

Не може се утврдити да су та убиства почињена са било којом другом намјером, осим да се елиминише војна пријетња у периоду након војног напада хрватских и муслиманских снага на српску територију операција „Олуја“.

Комисија није успјела да идентификује нити један случај у којем су судије Хашког трибунала расправљале о било којем другом мотиву за убиство, осим о геноциду.

Вијећа Хашког трубунала нису ниједном расправљала о чињеници да су Срби претрпили геноцид који су починили Хрвати уз помоћ муслимана током Другог свјетског рата и да су Срби у више од 150 насеља у и око сребреничке регије претрпили бруталне нападе и етничко чишћење од муслиманских снага 1992. и 1993, па чак и 1995. године.

Комисија сматра да се, у складу са свим чињеницама из њеног истраживања, појам „геноцид“ не може корисити за описивање тих трагичних догађаја.

У извјештају се наводи да Комисија није имала за циљ да маргинализује или умањи патњу било којег народа, управо супротно, њени чланови изразили су најдубље поштовање и саосјећање са свим жртвама из свих културних и етничких група које су трагично изгубиле живот у разарањима током грађанског рата у БиХ.

Комисија се нада да ће након овог извјештаја бити предузети конкретни кораци ка суочавању са прошлошћу, како страна у сукобу, тако и представника међународне заједнице, међународних организација и удружења жртава рата.

Један од таквих корака могао би бити да сви они одају почасти жртвама свих страна на мјестима њихових страдања.

Истинско и недискриминаторно одавање почасти свим невиним жртвама од заједничких делегација свих ових наведених страна корак је који може допринијети заједничком суочавању са прошлошћу и бољем разумијевању универзалне истине о достојанству и вриједности сваког људског живота.

Комисија препоручује покретање отвореног дијалога између жртава свих зараћених страна, па чак и починилаца, гдје је то могуће, у сребреничкој регији и цијелој БиХ, наведено је у овом извјештају.

/Срна/