Начелник Центра за заштиту менталног здравља у Источном Сарајеву Слободан Ного изјавио је да грађани све више користе услуге овог центра, а стручну помоћ подједнако траже дјеца, адолесценти и старије особе.
Ного истиче да су разлози за тражење стручне помоћи многобројни, а углавном је то стрес, осјећај беспомоћности, емоционалне тешкоће, аутодеструктивно понашање, тешкоће или мобинг на послу, породично насиље, развод брака, анксиозност, злоупотреба психоактивних супстанци, депресија, покушај суицида.
„Још постоје дискриминација и стигматизација и људи су склонији да траже алтернативне начине помоћи прије него стручњака за ментално здравље. Међутим, мислим да се та слика полако мијења“, рекао је Ного Срни.
Према његовим ријечима, Центар има око 3.000 корисника који користе услуге психолога, логопеда, психијатра, социјалног радника.
Он је навео да је у порасту заокупљеност или прекомјерна физичка или психичка зависност од дроге и других супстанци попут алкохола, а знатан је пораст нехемијских, односно бихејвиоралних зависности као што је патолошко коцкање, зависност од интернета.
У Центру за заштиту менталног здравља имају базу зависника, односно информациони систем за евиденцију лијечених зависника који је строго повјерљив.
„Број зависника расте, а добна граница конзумената све је нижа. Наркоманија најчешће погађа особе у најосјетљивијем животном добу између 14 и 25 године. У свијет зависности углавном улазе из радозналости, бјежање из стварности, животних проблема. У Центар долазе и корисници између 35 и 45 година и за њих је карактеристична хероинска зависност. Код млађе популације је карактеристична зависност од психостимуланаса, најчешће амфетамина“, указао је Ного.
Он је додао да се након болничког лијечења, односно детокса, приступа ресоцијализацији тих лица, њиховом укључивању у друштво, као и да кључну улогу у опоравку има подршка породице.
Ного наводи да је суицид озбиљан јавноздравствени проблем, који захтијева посебну пажњу, али његова превенција и контрола нису нимало једноставни.
„Неки основни психијатријски и психолошки фактори повезани са суицидом су депресија, шизофренија, анксиозност, поремећаји личности, зависност од алкохола и дроге, осјећај безнађа, беспомоћности, трауматска искуства из дјетињства, посебно сексуално и физичко злостављање или родитељско занемаривање“, указао је Ного.
Он додаје да депресија представља велики ризик нарочито код пацијената који нису лијечени.
„Осим одговарајуће фармакотерапије јако је битно да се пацијентима заказују чешће контроле, савјетовање чланова породице како да препознају знакове погоршања стања или суицидалних идеја и да одмах обавијесте надлежне особе. Свако самоубилачко понашање без обзира да ли је на нивоу промишљања или је покушано треба схватити озбиљно и треба урадити психијатријску процјену“, навео је Ного.
Према његовим ријечима, углавном се такви пацијенти хоспитализују, некада и без пристанка, присилно, а након отпуста наставља се лијечење и праћење у Центру за заштиту менталног здравља.
„Улога медија је јако битна, посебно када је ријеч о извјештавању о деликатним личним трагедијама појединаца, попут породичног насиља, самоубиства. Медији морају да имају максималну одговорност према тим темама, те да се на начин потпуног сензибилитета приступи причама о родно заснованом насиљу, јер недопустиво је угрозити нечију приватност“, додао је Ного.
Он је истакао да је јако битно да јавност не губи из вида осјећај солидарности, наводећи да је данас нажалост присутан недостатак емпатије, посебно када пролазе кроз тешке животне периоде.
Ного је навео да имају потписане протоколе о сарадњи са образовним установама, центрима за социјални рад и Министарством унутрашњих послова, напомињући да је та међусекторска сарадња јако битна.
„Највећу улогу у идентификацији дјеце у ризику имају просвјетни радници, који када уоче неки од проблема по хитном поступку сазивају мултисекторски тим како би заједнички донијели најбоља рјешења, пружили одговарајућу помоћ и подршку, а све у најбољем интересу дјеце“, додао је Ного.
У Центру за ментално здравље имају два мултидисциплинарна тима, односно, по два психијатра, психолога, окупациона терапеута, те социјална радника, логопеда и медицинске техничаре.
„У Центру смо увели три јако битне услуге – координисана брига, рад са дјецом и адолесцентима, те породичну терапију за адолесценте с поремећајима изазваним дрогом и њихове породице“, додао је Ного.
Корисници Центра за заштиту менталног здравља су углавном са подручја општине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Трново, као и Федерације БиХ.
/Срна/
