Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је БиХ земља у којој не постоји унутрашња сагласност око заједничког живота ни у прошлости ни у садашњости нити у будућности, али да у њој нема потенцијала за унутрашње немире, осим ако би их произвео неко са стране, попут НАТО-а.
„Они су и раније интервенисали, уз објашњење да некога бране, а заборављали су да ми тамо живимо и да је то и наше. То је заједничко, то није нечије“, рекла је Цвијановићева за београдску телевизију К1.
Цвијановићева је истакла да лажне тврдње неких по свијету како би у БиХ могло да се деси оно што се дешава у Украјини, и тврдње о наводном малигном утицају Русије на Балкану, немају везе са бригом за безбједност и сигурност људи који ту живе.
„Немамо никакву намјеру и жељу да рјешавамо питања путем рата, то је апсолутно недопустиво“, поручила је Цвијановићева.
Она је примијетила да је сваки спољни утицај, ако није ускладив са унутрашњим политичким, проблематичан.
Цвијановићева је истакла да је Република Српска стално под притиском и тортуром, па чак и уставном.
„Замислите да вам неко мијења Устав на начин да живите институционални живот који не одговара ономе што је прописао Устав. Па, да ли има иједна држава на свијету која је таква“, рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да је велики утицај странаца када је у питању БиХ и да се они који су фаворити Запада понашају на тај начин, а примијетила је да то нису Срби нити су то у посљедње вријеме Хрвати.
Према ријечима Цвијановићеве, БиХ се „ко фол, брани од оних који тамо живе“, а ситуација је да рат није опција нити у агенди било кога и да постоји Устав на који је дата сагласност у Дејтонском споразуму.
Она је објаснила да је реторика у Републици Српској углавном реакција на многобројне туђе акције и реторику, али да сви приљежно нотирају само реторику из Српске и, а приори, је жигошу као опасну, при чему се, на примјер, у Великој Британији таква реторика посматра као нормална ствар.
„Хоћемо да имамо права која нам је тај устав дао, а не да оно што нам одузимате бесправно, на силу од стране неких страних појединаца, да то буде нека нова реалност. А, ако ће бити то реалност, морамо о њој причати“, рекла је Цвијановићева.
Она је указала на неуједначен однос према рјешавању проблема у Републици Српској и Федерацији БиХ, гдје ни четири године послије избора није била изабрана влада.
„Они то не проблематизују зато што и у Федерацији, уз изузетак већинске воље Хрвата, сматрају да су ентитети привремено стање, док се поново не направи нека Босна која ће бити унитаризована. Република Српска каже – трајно смо ту и трајно желимо да уживамо своја права, а у Федерацији, Бошњаци који су већински народ у односу на Хрвате, јер Срба тамо скоро и нема, све су их протјерали, кажу: Не, ово је привремено стање и желимо поново да дођемо у унитарну земљу у којој ће Бошњаци бити већина“, објаснила је Цвијановићева.
Упитана хоће ли бити општих избора 2. октобра, Цвијановићева је одговорила да, што се тиче Републике Српске, она то жели и вјерује да хоће, ако не буде неких манипулација.
Поводом тврдњи да је БиХ увела санкције Русији, Цвијановићева је рекла да не постоји ниједна одлука ниједног органа да се санкције уводе или не уводе, али да је ситуација таква да су амбасадори „забодени по разним дестинацијама у свијету“ сами одлучивали или по налогу бошњачке политике, јер су „то углавном бошњачки амбасадори који су на тим дестинацијама“.
Она је истакла да то довољно говори о томе каква је БиХ.
„Све је неозбиљно око БиХ. Ми покушавамо да кажемо: `Дајте људи да то уозбиљимо, дајте да одржимо као нешто што јесте заједничко, а да притоме свако од нас има своја појединачна права, док се не стекну услови, можда никад неће, а можда хоће, да то буде нека друга држава у којој ћемо вјероватно више једни другима вјеровати, више сарађивати“, рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да, по питању ратних злочина, постоји став према којем нико од Бошњака и Хрвата ништа није починио, те указала да се не може на тај начин приступати тако озбиљним стварима.
Цвијановићева је рекла да се то дешава у наметнутком правосуђу које је високи представник наметнуо на нивоу БиХ и у „међунарудном судовању“, те истакла да су људи у Српској исфрустрирани јер су свјесни те неједнакости и да нема избалансираног става међународног фактора.
/СРНА/
