СОКОЛАЦ- Први пут научно представљање улоге хајдука

904

Потпредсједник Матице Српске историчар Јован Делић рекао је да се хајдуци у већини дјела и у народном сјећању, на неки начин, помињу као чувари косовске традиције и завјета.

Делић, који учествује на првој сесији научног скупа „Хајдуци у српској историји и памћењу“ на Равној Романији, каже да се у „Горском вијенцу“ Петра Петровића Његоша бар пет епизода тиче теме хајудука и хајдучије, иако у том дјелу нема ликова хајдука.

Он је рекао да је хајдуцима у том дјелу дато врло високо мјесто, чак и неочекивано високо с обзиром да то пјева један владика, те да су на неки начин они чувари косовске традиције и завјета.

Делић каже да се у „Горском вијенцу“ само у једном мјесту помиње у погрдном значењу „каурски хајдук“, што је турско значење, према коме је хајдук – одметник, разбојник и самовољни безаконик.

На првој сесији овог научног скупа који је току у порти манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији у организацији Матице српске из Новог Сада, историчар Ференц Немет говорио је хајдуцима у Угарској од друге половине 15. до 18. вијека.

Вељко Максић из Вуковара, који ради у том граду у Заједничком вијећу општина, а раније је био спољни сарадњи Филозофског факултета у Осијеку, говорио је о статусу хајдука у славонско-сремском простору током 18. вијека.

Он је навео да се у тим крајевима на улогу хајдука често заборављало иако је хајдучија и ту била врло интензивна.

Према његовим ријечима, хајдучија је задавала озбиљне проблеме тадашњој власти.

„Гледајући на хајдучију, не можемо једноставно дати одговор шта је она била јер у многоме зависи од случаја до случаја“, додао је он.

Он је навео да постоје чињенице да се у неком тренутку хајдучија може изједначити са разбојништвом, али исто тако и једнака чињеница да се може поистовијетити са неким општим тежњама сељаштва које је жудјело за слободом, а хајдуци су им пружали наду да се то у неком тренутку може и десити.

Нада Трифковић из Зворника, докторанд на Универзитету у Истанбулу, данас је на научном скупу на Равној Романији представила свој рад о улози и активности хајдука током бечког рата.

Она каже да је врло значајно и мјесто гдје се скуп одржава, као и тема која је донекле запостављена у нашој историографији, те изразила увјерење да баш зато треба наставити истраживати ову тему уз историјске чињенице.

„Оно што сам ја закључила на основу свог истраживања је да су хајдуци већ крајем 17. вијека представљали велику подршку и значај за аустријску војску јер су јој помагали у пресијецању путева османлијске војске и отежавали им кретање преко Балкана“, додала је она.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је носилац овог скупа Матица српске, да је општина Соколац домаћин и да се први пут научно представља улога хајдука који су у народу хваљени, а у османлијском царству оспоравани.

Он је најавио да ће бити штампан зборник научних радова са овог скупа.

Научни скуп организује соколачка Установа за културу „Перо Косорић“ у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада.

/Срна/