КУД „Завичај“ у најбољем свјетлу представља обичаје свог краја отимајући од заборава и изворне обичајне пјесме Гласинца и Романије, којих се данас присјећају само појединци.
Слободан Комленовић, потпредсједник соколачког Културно-умјетничког друштва „Завичај“, истиче да пехар, двије сребрне плакете и дипломе на 17. Сабору српског изворног народног стваралаштва у Војковићима представљају круну њиховог рада.
Комленовић наводи да се ово друштво на недавно одржаном Сабору у Војковићима пријавило за учешће за свеукупног побједника, при чему су се учесници бодовали у три врсте наступа, односно дисциплине чија је тема био одређени народни обичај.
Учесници су се представили литерарним радом, сценским наступом и изворним пјевањем.
Комленовић је истакао да се „Завичај“, након литерарног рада „Народни обичај бабине“, представио сценским приказом овог народног обичаја на Гласинцу и ширем подручју Романије у којем су учествовали сви чланови КУД-а са два сарадника, чиме је публика била одушевљена.
Он подсјећа да су бабине традиционални обичај окупљања цијеле породице брачног пара који је добио бебу с циљем да свечано обиљеже принову у кући и истовремено поклонима и стављањем новца на „бешику“ финансијски припомогну породицу у том значајном тренутку.
„На сцени су се појавили сви ближњи: ђед, баба, стриц и стрина, ујак и ујна, кум и кума, комшија гуслар, па чак и најстарија у фамилији – прабаба, који су кроз изворни говор бесједили о обичајима, попијевали обичајне пјесме о улози родбине у одрастању здравог и напредног дјетета“, наводи Комленовић.
Он додаје да су овим сценским наступом чланови КУД-а „Завичај“ вратили присутне у стара времена организовања бабина.
„Завичај“ је приказао све садржаје у вези са очувањем традиције гласиначко-романијског краја, од породичног обичаја поводом рођења дјетета, старих разговора и пошалица, изрека, пословица, до обичајне изворне пјесме, говори Комленовић за Срну.
Он напомиње да се „Завичај“ овом приликом представио и обичајним пјесмама које су у стара времена носиле поруку и мајци и новорођенчету, а међу којима је најпрепознатљивија стара изворна пјесма „Сејо моја, сестрића ми роди да ујака Романијом води“, што је одушевило публику на Сабору.
Комленовић је задовољан што је „Завичај“ у најбољем свјетлу представио један од обичаја свог краја отимајући од заборава и изворне обичајне пјесме Гласинца и Романије, којих се данас присјећају само појединци.
„Толико смо се сви били уживјели у ту радњу на сцени да је све текло и низало се као бисери у једну велику ниску, за шта смо добили огроман аплауз и освојили Сребрну плакету за извођење сценског приказа обичаја у овом програмском сегменту на Сабору у Војковићима“, наводи Комленовић.
„Завичај“ је на Сабору у Војковићима, осим те, добио и Сребрну плакету за извођење двојца, диплому за освојено треће мјесто на јавном конкурсу за литерарни рад о теми народни обичај, те пехар и диплому за освојено треће мјесто у свим такмичарским дисциплинама.
Комленовић, који је овлаштено лице за заступање овог КУД-а, напомиње да је поносан што су чланови „Завичаја“ годину обиљежили освајањем трећег мјеста на 20. Сабору старог пјевања Срба у Новом Горажду.
Такође, „Завичај“ је учествовао на ревијалним саборима у Вишеграду, Фочи, Калиновику, Братунцу, на Вучјој Луци и Бргулама, на Романијском сијелу у Београду, као и на свим гастро-манифестацијама, док је успјешно организовао Шести сабор српског изворног пјевања на Сокоцу.
КУД „Завичај“, који је основан на Сокоцу 2017. године с циљем очувања културне баштине, броји 15 активних чланова, а има и секцију младих чувара изворне пјесме.
Из овог КУД-а позивају све љубитеље изворне народне пјесме да им се придруже.
/Добрила Абазовић-Срна/
