На Сокоцу је промовисан етно-музиколошки документарни филм „Славски обичаји на Романији“, а циљ је да се овај јединствен обичај нађе на листи Унеска нематеријалне културне баштине.
Аутор и продуцент филма Славиша Гуја рекао је Срни да је српски народ јединствен у свијету по чувању обичаја крсне славе и управо га та аутохтона посебност одваја и истовремено оригиналношћу спаја са Европом.
Он је навео да има веома мало снимака и литературе о обичајима људи на простору Романије и да је након дугогодишњег бављења изворном музиком овог краја одлучио да аутохтоне обичаје спаси од заборава.
„Имао сам срећу да окупим младу стручну екипу, да окупим људе који и данас живе те обичаје и да направимо причу, односно четири различите приче из различитих филмова и да све то завршимо са овом – Славски обичаји на Романији„, нагласио је Гуја након синоћње промоције.
Он је напоменуо да га не радује појава да млађе генерације од славе праве естраду са музиком.
Доцент на Одјељењу за етнологију и антропологију при Филозофском факултету у Београду Богдан Дражета рекао је да је на пројекту израде филма учествовао као стручни консултант и да је као Србин из Србије био фасциниран очуваношћу славског обичаја на Романији.
Према његовим ријечима, идеја је била реконструкција тих славских обичаја, цијелог ритуала почевши од кађења иконе, украшавања и припреме славског колача, његовог освештања, па све до здравица које су неизоставне на овом подручју и које и данас постоје као дио јединствене културне баштине.
Дражета је рекао да се код Центра за нематеријално културно-насљеђе при Етнографском музеју у Београду заложио да и славски обичаји Срба из БиХ, Републике Српске, посебно са подручја Романије, буду уврштени на листу славских елемената нематеријалне културе који су отишли за Унеско.
Коаутор и музички уредник у филму Зорана Гуја рекла је да су уз консултацију различитих историјских извора-литературе и разговора са људима и казивачима направили сценарио у којем су приказали аутентичне одјевне предмете и намјенски направљен простор гдје су приказали чин славског обреда.
Она се као магистар етномузикологије у овом пројекту бавила и вокалном традицијом приказујући пјесме у оквиру славског обреда и обичаја, од оних које почињу са припремом до традиционалних које се пјевају уз чин ломљења славског колача, те здравицама и умијећем наздравичара.
„Свјесни смо чињенице да је традиција жива материја која се мијења и модификује, али се образац понавља без обзира у којем времену живимо“, истакла је Зорана Гуја.
Директор Народне библиотеке Соколац Божица Јанковић изразила је задовољство што је промоцији овог етно-музиколошког филма синоћ присуствовао велики број посјетилаца, те за 14. децембар најавила и промоцију књиге „Кости“, аутора Ненада Миликића.
/Срна/
