Дугогодишњи пчелар Драгиша Ковачевић са Сокоца ове године се нада приносу меда око 1.000 килограма од стотињак кошница из властитог пчелињака у његовом родном селу Паржевићи.
Ковачевић наводи да је примијетио да су „радилице“ протеклих дана уносиле више „медне росе“ од које настаје таман мед, који се сматра једном од бољих врста.
Како је појаснио, до појаве „медне росе“ на листовима долази када су ноћи хладне, а јутра сунчана, што пчеле привлачи да неуобичајено рано излазе на пашу.
„Тада принос зна бити од четири до пет килограма по кошници дневно, али такав мед се мора брзо врцати из кошнице, јер друштва не могу на њему да презиме“, каже Ковачевић.
Ковачевић је испричао Срни да су честе промјене временских прилика довеле до различитих приноса меда на подручју Романије и да је овај пут унос меда био веома добар на подручјима Каљине, Кнежине и села према Олову.
„Најбоље приносе ове године имаће пчелињаци који се налазе у близини црногоричне шуме у којој највише меди оморика, за разлику од Гласинца гдје су пчеле чекале ливадску пашу“, појаснио је Ковачевић, који се око три деценије бави пчеларством.
Да не би лутао у тражењу одговарајућих пчелињих матица, Ковачевић је почео да их производи у свом пчелињаку увјерен да је боља матица настала на романијском простору.
Тренутно има педесетак „оплодњака“ са по пет рамова, који у сваком моменту могу да прерасту у ново пчелиње друштво, а матице не продаје већ вишак поклања пријатељима.
Према његовим ријечима, предност оваквог начина обнављања друштава је у постављању једне матице у друштво, да не би долазило до ројења пчела, што захтијева много више рада и смањује принос у кошници.
Ковачевић је годинама био на челу соколачког Удружења пчелара „Гласинац“, а сада је предсједник Управног одбора Удружења које броји око 125 чланова и једно је од већих у Републици Српској.
Поносан је тиме што су у овом Удружењу учинили много на развоју пчеларста, али старије чланове забрињава то што млади одустају од овог посла јер очекују брзу велику зараду.
„Човјек који жели да се бави овим послом прије свега треба да воли пчеле, стално их прати, буде упоран и достигне већи број пчелињих друштава која би била база за даљи развој“, појаснио је Ковачевић, за кога колеге кажу да је један од најуспјешнијих на ширем подручју Романије и Гласинца.
/Срна/
