На Романији је и ове године свјетлошћу петровских лила обиљежен долазак празника којем се највише радују дјеца.
Један од старијих мјештана соколачког села Маргетићи Драган каже да се ношење лила тумачи на више начина, али да се по причи коју памти од предака лиле у овим сточарским крајевима носе да би се пламеном и димом заплашила дивљач која баш у ово вријеме често напада стоку и торове.
Сокочанка Тијана Дамјановић, која са четворогодишњом кћерком Анђелом гостује код родбине у Маргетићима, присјетила се прича старијих људи да су се лиле носиле око торова са стоком, а потом око дрвених колиба у којима се прерађивало млијеко, правио сир и сакупљао кајмак, а домаћице су их даривале млијечним производима и слаткишима.
Она је рекла Срни да су се лиле некада правиле од повезаних комадића луча или суве коре брезе.
Дамјановићева је додала да се сада ношење лила организује другачије и прилагођава промјенама у селима, али, како каже, још увијек се мјештани овог и других романијских села радују Петровдану, петровским лилама и окупљању у предивној љетној вечери уз ватру и свјетлост лила која се у првом сутону види на свим узвишењима у околини.
И на соколачким улицама појавиле су се лилоноше уз пјесму, а одрасли су их даривали слаткишима и новчићима.
/Срна/
