Висинска разлика нове вија ферате „Мрки медвјед“ износи 190 метара, што је уз дужину од 250 метара чини захтјевнијом од „Соколовог пута“, са висинском разликом од 160 метара. Овим објектима треба прићи са великом дозом озбиљности и одговорности.
Пише: Добрила АБАЗОВИЋ
Са лошијим временским приликама, сезона у којој су хиљаде пењача прошле вија фератом „Соколов пут“ на Романији лагано се ближи крају, док се нижу слике нове промоције ове планине, рекао је Срни један од чланова Горске службе спасавања у Планинарском савезу Републике Српске Мирослав Дивчић.
Дивчић, који је и један од водича на вија ферати, рекао је да је велики број посјета забиљежен у протекле четири године од када је „Соколов пут“ отворен и да још не јењава интересовање за пењање овим „гвозденим путем“ како планинара тако и туриста из Републике Српске, Федерације БиХ и ширег региона.
„Вија ферате `Соколов пут` и нова `Мрки медвјед`, које привлаче људе жељне авантуристичког туризма, посебно из великих градова, умногоме су промијениле понуду планине Романије“, истакао је Дивчић.
Циљна група људи које водичи прате на ферати су пењачи од 14 година и више. Прије самог поласка они одговоре на питања о свом здравственом стању и могућем страху од висине, а често, каже он, и сами „процијене колико је неко способан да поднесе пењање уз стијене“.
Према његовим ријечима, људи понекада понесени жељом и сликама туристичких проспеката олако схвате пењање вија фератом, посебно они који долазе из иностранства, па се деси да одустају већ на првој вертикали, која се показала и као најтежа.
„Вија ферата `Соколов пут` је сигуран планинарски пут који цијелом дужином од 360 метара, осим металних ногостопа и хватова учвршћених на стијени, прати метална сајла за коју су закачени пањачи са сертификованом властитом или изнајмљеном опремом за ова пењања од подножја до врха стијена“, навео је Дивчић.
Он је изразио задовољство што му се за десетак година као пењачу и у четири године као водичу на фератама није догодила ниједна нежељена ситуација, осим неких ситних повреда или одустајања у којем је интервенисао као спасилац, а у чему му помаже и 20 година планинарског искуства.
Дивчић је подсјетио да је висинска разлика нове вија ферате „Мрки медвјед“ 190 метара, што је уз дужину од 250 метара чини захтјевнијом од „Соколовог пута“ са висинском разликом од 160 метара, те да овим објектима треба прићи са великом дозом озбиљности и одговорности.
Он је истакао да је, као један од планинара који је волонтерским радом заједно са пријатељима, Туристичком организацијом града Источно Сарајево и Њемачком развојном агенцијом /ГИЗ/, био партнер и сарадник на постављању вија ферате „Соколов пут“.
Дивчић, који је и члан Управног одбора Планинарског друштва „Гласинац“, подсјетио је да се у непосредној близини ове ферате налази Планинарски дом „Црвене стијене“ са смјештајним капацитетима и неколико садржаја које су соколачки планинари покренули, те додатно допринијели да сезона овог вида туризма на Романији буде веома успјешна у 2024. години.
Он је навео да се једноставно појавила потреба да соколачко Планинарско друштво има сертификоване водиче, па су неопходне обуке, осим њега, завршили Предраг Ковачевић и Предраг Добриловић.
„Настојимо да на Романији отворимо станицу горске службе спасавања, за шта нам је потребно пет лиценцираних спасилаца и та активност иде својим током, јер смо у обуку укључили још два припадника полицијских и ватрогасних структура на Сокоцу“, истакао је Дивчић.
Он је додао да је вија ферата „Соколов пут“ јединствена по томе што се након савладавања успона пењач нађе на видиковцу са кога се пружа поглед на предивне врхове свих планина средње БиХ – Трескавице, Јахорине, Бјелашнице и Игмана, што љубитеље природе посебно привлачи.
Према његовим ријечима, планина која има овакве садржаје као што је Романија „добија и на безбједности туриста који је посјећују захваљујући волонтерима који су својим активностима све више људи окренули планини и њеним љепотама“.
Вија ферата „Соколов пут“ отворена је 20. новембра 2020. године на Црвеним стијенама на Романији у оквиру пројекта који су финансирали ЕУ и Њемачка.
/Срна/
