На Сокоцу је данас формиран тим сарадника који ће са Институтом изврсности у логистици наредних 30 дана радити на изради елабората економске оправданости слободне зоне у овој општини, а након тога бити упућен Влади Републике Српске и Министарству спољне трговине и економских односа у Савјету министара на давање сагласности.
Тим су формирали начелник општине Соколац Милован Бјелица и универзитетски професор Велибор Пеулић.
Бјелица је рекао новинарима да је општина Соколац прва локална заједница која је ушла у завршну фазу израде и самог елабората, који ће бити упућен Влади и реосорном министарству у Савјету министара да се увјере да ова идеја има економску оправданост.
Он очекује партнерски рад са овим институцијама јер су на Сокоцу већим дијелом реализовани пројекти који су створили здраву основу, као што су „Зелена агенда ЕУ“ и „Пројекат соларног парка“.
Бјелица је истакао да је општина урадила потребне активности, као што је дефинисање земљишта за пословну зону, које је одређено катастарским парцелама и површином исказаном у одговарајућим мјерним јединицама. Он је прецизирао да ће слободна зона на Сокоцу бити састављена од више територијално одвојених дијелова, такозваних модула, који ће чинити једну функционалну цјелину.
„Када имаш слободну зону у свом мјесту, граничиш са свим земљама свијета, тако да ће Соколац сигурно постати центар свих ових дешавања“, поручио је Бјелица, подсјетивши да је просторним планом Републике Српске у овој општини установљен царински терминал, те да треба имати у виду да су царински терминал и слободна зона уско везани.
Он је позвао соколачке привреднике да подрже ову идеју јер је слободна зона потребна и Сокоцу и Републици Српској, јер је та зона покретач ланца вриједности привредника Републике Српске, који се састоји од основних и пратећих активности укључених у стварање вриједности и бодовање марже.
Бјелица је рекао да је општина Соколац прије 10 година покренула сарадњу са Свјетском банком, додајући да је урађен економски сажетак који је предвидио формирање индустријске и слободне пословне зоне на овом простору.
Пеулић је подсјетио да је прије двије године у Републици Српској усвојен Закон о слободним зонама, те да законски оквир дозвољава све потребно да би се што прије слободна зона на Сокоцу нашла на Мапи свјетских слободних зона.
Он је истакао да је најбољи вид организације за слободну зону јавно-приватно партнерство, иза којег стоји локална заједница, те оцијенио да све ово што се сада ради на Сокоцу представља инвестицију локалне заједнице у припреми оснивања слободне зоне.
Према његовим ријечима, предност коју има слободна зона на Сокоцу је та што се налази на 45 километара од првог аеродорма и жељезничке трасе и што се не налази у центру неког града.
„Са ове позиције општине Соколац, слободна зона, која је припремана годинама, има све предуслове да у кратком року добије легитимитет“, навео је Пеулић и напоменуо да слободна зона није само за инвеститоре из иностранства, већ и за домаће инвеститоре.
Основне дјелатности слободне зоне су интерна логистика /пријем, складиштење, руковање и дистрибуција производних инпута/, операције /трансформација инпута у облик финалног производа, производња, паковање, одржавање, тестирање/, екстерна логистика /складиштење, наручивање и физичка дистрибуција производа до купаца/, маркетинг и продаја /промоција, стратегија продаје, избор промотивних и канали продаје, политика цијена/ и услуге /одржавање и повећање вриједности производа, монтажа, поправка, обука, резервни дијелови, прилагођавање производа/.
/Срна/
