Филмски класик Стенли Кјубрик /1928-1999/ рођен је 26. јула 1928. године. Остаће упамћен по ремек-дјелима попут „Одисеје 2001“, „Берија Линдона“, „Спартака“ и „Исијавања“.
Међу најпознатија Кјубрикова остварења убрајају се и генијална антиратна црна сатира „Доктор Стрејнџлав“, као и филмови „Убијање“, „Узалудна пљачка“, „Стазе славе“, „Лолита“, „Фул метал џекет“, те „Широм затворених очију“.
Кјубрик је био Американац по рођењу, али је већину својих филмова снимио у Великој Британији.
Његова остварења већином су књижевне адаптације, карактеристичне по својој техничкој савршености, инвентивном приступу филмском сценарију и окрутној циничној досјетљивости.
Биографи истичу да је Кјубрик био својеглави усамљеник, страствени посвећеник филму, мизантроп, чудак који је живио у дворцу са 25 соба, опасаним зидом.
У потпуности је контролисао властите филмове, и то од писања сценарија до одлуке у којим ће биоскопима бити приказивани.
Кјубрик је био бескомпромисни критичар људских слабости, ишчашени црнохуморни ексцентрик, али и велики љубитељ шаха, књига и музике.
Стенли Кјубрик је, према наводима филмских критичара, успио да транспонује свијет јединствених умјетничких идеја и мрачних визија у низ антологијских филмских остварења.
Након његове смрти, у складу са мистификаторском природом самог Кјубрика, појавиле су се гласине да је режирао чак и слијетање на Мјесец, а да је за услугу од Насе и Пентагона добио посебну „свемирску камеру“ којом је снимао неке сцене у филму „Бери Линдон“.
Многи су Кјубрикову генијалну „Одисеју 2001“ наводили као разлог наводног ангажовања за филмско слијетање на Мјесец.
Све те приче никада нису доказане нити поткријепљене.
/Срна/