Скупштина општине Источна Илиџа је на седмој редовној сједници, одржаној 27.9.2017. године, приликом разматрања тачке о информацији о пословању привреде по завршеном рачуну за 2016. годину, донијела неколико закључака, који се тичу расподјеле средстава од пореза на лична примања, пореза на добит, пореза на додатну вриједност. На ту тему смо разговарали са начелником општине Источна Илиџа, Маринком Божовићем, који нам је детаљније образложио њихове захтјеве и шта би за ову, али и остале општине у РС, значило уколико би ова законска рјешења била прихваћена.
Скупштина општине Источна Илиџа је, на претходном скупштинском засједању, предложила да се приходи од пореза на лична примања која се дијеле између буџета РС и буџета локалних заједница у омјеру 75%:25% кроз измјену закона о буџетском систему РС измјени тако да расподјела буде у омјеру 50%:50%. На основу чега је донијета одлука о приједлогу измјене закона о буџетском систему РС када је у питању расподјела пореза на лични доходак?
Када је у питању закључак који је на посљедњој сједници Скупштине општине Источна Илиџа у оквиру информације о разматрању резултата привреде на подручју општине Источна Илиџа усвојен, одборници су ишли ка томе да се на један логичан начин, на основу тога што се на подручју општине Источна Илиџа прикупи 3 милиона и 200 хиљада марака када је у питању овај порез, а према тренутним законским рјешењима само 25% од пореза на лична примања се враћа локалној заједници, према мјесту боравка радника који долази са територије Источна Илиџа. Цијенимо да је у овом случају и у цијелој РС неправедан начин расподјеле ових прихода, узимајући у обзир да у Републици Србији када је у питању порез на лична примања имамо обрнуту ситуацију, гдје се 75% овог прихода враћа локалној заједници, а 25% остаје у буџету Републике. На тај начин локалне заједнице су заинтересованије за запошљавање својих становника и овај новац користе искључиво за развој нових пословних и индустријских зона и све оно што доприноси запошљавању што већег броја људи.
На шта би била утрошена средства која би, приликом ове прерасподјеле, добила општина Источна Илиџа?
Ми не бјежимо од тога да се дефинише намјена ових средстава и она сигурно треба да буду утрошена у развој инфраструктуре у пословним зонама, у различите и осмишљене програме новог запошљавања кроз субвенционирање новог запошљавања и сигурно да би било у интересу РС да се више субвенционирају она радна мјеста која су у производњи, јер је то један од начина како би РС и све њене општине кренуле напријед.
Да ли је реално очекивати да се измијени Закон о буџетском систему на основу којег би 10% од укупног пореза на добит припадало буџету локалне заједнице?
Оно што је наше образложење, када је у питању овај закључак, и што је упућено ка Савезу општина и градова, ка свим клубовима у Народној Скупштини РС и Влади РС, има јасна и прецизна објашњења зашто је то тако. У овом моменту, када је у питању порез на добит, он се у потпуности враћа Републици и локалне заједнице на којима је направљен добит немају ни један проценат у буџету било које локалне заједнице. Узимајући у обзир буџет општине Источна Илиџа и извјештај који нам је достављен од АПИФ-а, видјели смо да је на подручју Источне Илиџе у 2016. години остварено 3.7 милиона добити. Када би се само 10% овог прихода вратило локалној заједници, то би био значајан приход за нашу општину, као и за све локалне заједнице које на својој територији имају привредне субјекте, које биљеже добитак и на основу тога дио средстава враћају тој локалној заједници, која би опет та средства уложила у развој.
У једном од закључака се наводи приједлог да се приликом одређивања коефицијента расподјеле ПДВ-а из обрачуна изузме земљиште које је под неком врстом концесије и шта би то значило за општину Источна Илиџа? Можете ли нам навести конкретан примјер?
У структури буџета општине Источна Илиџа приходи од индиректних пореза партиципирају са неких 2 милиона конвертибилних марака, узимајући у обзир чињеницу да се на Источној Илиџи прикупи око 70 милиона КМ ПДВ-а и да је промет који оствари привреда Источне Илиџе мало мањи од 500 милиона КМ, логично је да је овај приход у буџету локалне заједнице прилично мизеран. Ми смо једна од локалних заједница која нема неку врсту концесије, било да се ради о потопљеном земљишту, рудницима, пољопривредном земљишту или шумама и због тога остајемо оштећени када је у питању коефицијент расподјеле ПДВ-а, а који се односи на површину неке локалне заједнице. Уколико би се усвојило овакво законско рјешење, онда би се из укупне територије свих локалних заједница изузело земљиште, које по основу тих концесија у буџете локалних заједница уноси одређену врсту прихода, тако да би се за оне локалне заједнице, које немају ни једну врсту концесије нашло више новца.
Колико би, по Вашој процјени, новца стизало општини Источна Илиџа када би се општинама приходи уплаћивали прије уплаћивања спољног дуга?
Чињеница је да ни једна од локалних заједница у РС не учествује приликом доношења одлука да се РС задужује, а из средстава јавног информисања и извјештаја које подносу управа за индиректно опорезивање, можемо да видимо да се сваке године у читавој БиХ/РС прикуља све више и више ПДВ-а. То значи да би било логично да се и у буџетима локалних заједница нађе више прихода када је у питању овај порез. Међутим, овај порез у свим локалним заједницама у РС се постепено смањује, односно разлог за његово смањивање је отплата спољног дуга. Уколико би се спољни дуг плаћао након расподјеле по коефицијентима, колико то припада локалним заједницама, а то је 24% укупних ових прихода, онда би се сигурно неколико десетина милиона нашло за расподјелу према локалним заједницама.
Како коментаришете одлуку о расподјели новца у износу од 5.5 милиона марака, коју је Републици Српској донирала Србија?
Када је у питању било која помоћ, а поготово помоћ наше братске земље, она је увијек корисна и сигурно је да ће све оне локалне заједнице које су добиле овај новац имати користи за реализацију пројеката, како су их навели и који су изабрани од стране донатора. Међутим, морам да кажем да се ради о пројектима који неће допринијети новој вриједности и мислим да је донатор приликом одабира пројеката требао да води рачуна и о томе да ли ће ти пројекти да утичу на нова запошљавања, да ли ће помоћи привредним субјектима за остваривање додатне производње. Можда је требало узети и неке друге критеријуме, а прије свега да се помогне привредним субјектима који у буџет локалних заједница и РС уплаћују додатне приходе, тако да овај новац не буде једнократно потрошен, већ да он сутра буде мултипликован кроз различите начине његовог обрта у будућности.
Да ли су ови закључци на Скупштини општине Источна Илиџа прошли једногласно?
Када је у питању гласање за закључке које смо предложили, нисмо успјели обезбиједити јединство свих политичких партија, због тога што поједине политичке партије, нажалост, не виде суштину онога што би ови закључци произвели, а они не бу донијели корист само за општину Источна Илиџа, већ би на праведнији начин утицали на законска рјешења која су тренутно на снази у РС. Морам да кажем да се ради о одборницима из клуба СНСД-a.
Шта би за буџет општине Источна Илиџа значило уколико би ова законска рјешења била прихваћена?
Уколико би дошло до измјене законских рјешења која су предложена овим закључцима, у буџету општине Источна Илиџа би се у свим наредним годинама нашло најмање 2 милиона КМ, али не само у буџету општине Источна Илиџа, него и у буџетима свих локалних заједница које су третиране овим врстама закључака и које би на основу измјене закона, када је у питању порез на лична примања, порез на добит и одређивање коефицијента ПДВ-а, имали у буџету више средстава зато што остварују права која су овим законима загарантована, односно овим закључцима представљена као нешто што помаже да РС буде боља и праведнија приликом расподјеле свих врста пореза који се убирају у Републици Српској.
/каtera.news/
