Цијена нафте расте и руши сва предвиђања стручњака – барел је достигао цијену од 64 долара, мада су стручњаци предвиђали максималан раст до 56 долара.
Цијена барела нафте остварила је највиши ниво од јуна 2015. године, захваљујући чему је вриједност многих нафтних компанија пред колапсом почела нагло да расте.
Да ће раст цијена нафте подстаћи развој енергетске индустрије потврђује и вијест да је током посјете америчког предсједника Доналда Трампа Кини потписано писмо намјере, по којем ће „Чајна енерџи инвестмент корпорација“
/Цхина Energy Инвестмент Цорп/ уложити 83,7 милијарди долара у истраживања и производњу гаса из шкриљаца.
Највећи разлог скока цијене нафте је „антикорупцијска чистка“ у Саудијској Арабији, која је „избрисала“ дио саудијске политичке и пословне елите, наводе економски портали.
Према неслужбеним процјенама, саудијска Влада могла би да ухапшенима заплијени имовину вриједну 800 милијарди долара.
Ту је и најава да ће се саудијски краљ Салман бин Абделазиз одрећи пријестола и предати власт сину принцу Мохамеду Бин Салману, као и сукоби Ирана и Саудијске Арабије у Јемену, те Ирачана и Курда у ирачком Курдистану.
Краљ Салман недавно је боравио у Русији, гдје је тражио политичку подршку Москве у супарништву са Ираном. Саудијска Арабија и Иран предводе шиите и суните, супротстављене исламске вјерске заједнице чије ривалство представља стални извор нестабилности на Блиском истоку.
Све упућује да ће од сада и то веома утицати на цијену нафте. Салман је тражио од руског лидера Владимира Путина да Русија настави да поштује споразум са Саудијском Арабијом и Организацијом земаља извозница нафте /ОПЕК/ о смањењу производње нафте.
Посебан проблем је повећање производње нафте из шкриљаца у САД. Та производња, тврде стручњаци, руши све рекорде.
Већ сада, САД извозе око два милиона барела нафте дневно, колико и Кувајт.
Само савезна америчка држава Тексас прошлог мјесеца издала је 997 дозвола за бушење нафте и гаса, што је готово 17 одсто више него годину дана раније.
