У свечаном броју „Гласа Српске“, који је изашао данас поводом 80 година постојања овог дневног листа, објављен је текст о граду Источно Сарајево.
Град Источно Сарајево ове године обиљежава значајан јубилеј – 30 година постојања, током којих се развио у модеран град са 65.000 становника у шест градских општина – Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац, Трново, Источна Илиџа и Источни Стари Град.
Источно Сарајево је једини град у Републици Српској који се састоји од више општина и по површини је највећи град у Републици, простире се на 1.425 километара квадратних и представља економски, универзитетски, туристички, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске.
Источно Сарајево је један од три града у Републици Српској који биљежи позитиван миграциони салдо и, послије Бијељине и Бањалуке, има и највећи број привредних субјеката и највећи број запослених. Мјесто је у којем људи желе да живе, раде и стварају породицу.
Некада Српско Сарајево, а данас Источно Сарајево, од свог оснивања има стратешки значај за Републику Српску, синоним је за њен настанак и формирање првих и најважнијих републичких институција. Огромна жртва коју је овај град поднио за Републику Српску током Одбрамбено-отаџбинског рата у периоду 1992-1995. годинe оличена је у 4.211 положених живота бораца и 2.967 погинулих цивила, те егзодусу више од 120.000 сарајевских Срба након потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ у Дејтону, САД.
Симбол је страдања, али и уздизања српског народа са подручја предратног Сарајева и Сарајевско-романијске регије. Велики број од укупно 157.143 Срба, колико је према попису становништва из 1991. године живјело у тадашњем граду Сарајеву, одлучио је да свој живот настави на овим просторима стварајући потпуно нови град и у томе је успио.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић каже да су становници Источног Сарајева бреме претходног времена успјешно изнијели на својим леђима и кренули у мукотрпан процес развоја града.
„Након само 30 година од оснивања, дошли смо до модерног града од 65.000 становника у шест градских општина. Свака од њих својим специфичностима чини Источно Сарајево мјестом какво данас јесте – мјестом лијепог живота гдје људи желе да себи створе породицу и дом“, истиче Ћосић.
Он наводи да развојни процес, који је посљедњих година убразан, не смије стати и да Градска управа, заједно са општинама, има у плану велике, стратешке пројекте који ће Источно Сарајево додатно ојачати као центар овог дијела Републике Српске.
„Морамо додатно развити саобраћајну инфраструктуру у граду, како бисмо олакшали свакодневни проток људи, роба и услуга. Хоћемо да градимо најдужи тунел у Републици Српској и на тај начин повежемо наше општине. Хоћемо да направимо и најдужу гондолу у Српској и додатно ојачамо Јахорину као регионални туристички центар, да урадимо трећу траку преко Романије. Додатно ћемо ојачати и систем здравствене заштите. Радимо на томе да трајно ријешимо проблем одлагања отпада изградњом спалионице свјетског стандарда или савремене регионалне депоније. Све више користимо велике потенцијале којима располажемо када је ријеч о реалном сектору – дрвопрепрада, пољопривреда, прехрамбена индустрија, трговина, услуге… Хоћемо да успоставимо и регионални центар за обраду дрвета, а истовремено додатно заштитимо нашу животну средину, као што смо то учинили историјским програшењем Парка природе ‘Требевић’“, истакао је Ћосић.
Он додаје да Источно Сарајево има све што чини модеран град, а да су најважнији ресурс људи, без којих све губи смисао и сви потенцијали остају неискориштени.
„Због тога водимо рачуна о нашем Универзитету. Боримо се да окупимо омладину, да наши најбољи остану у свом граду и дају допринос својој и будућности своје дјеце. Имамо стратегију развоја, јасно видимо гдје желимо да идемо и како треба Источно Сарајево да изгледа за наредних 30 година, када будемо прослављали 60. рођендан“, поручио је Ћосић.
ОД СРПСКОГ ДО ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА – ИСТОРИЈАТ ГРАДА
На основу одредаба Устава Републике Српске и Одлуке са конститутивне сједнице Скупштине Српског града Сарајева, Савјет Српског града Сарајева на сједници одржаној 13. марта 1993. године донио је Статутарну одлуку о организацији Српског града Сарајева.
Српски град Сарајево тада се састојао од градских општина: Српско Ново Сарајево, Српски Стари Град, Српски Центар, Српска Илиџа, Српска Вогошћа и Рајловац, те приградских општина Пале, Соколац, Трново, Илијаш и Хаџићи.
По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата, 1996. године, Народна скупштина Републике Српске, на сједници одржаној 2. априла, доноси Закон о Српском граду Сарајево, којим се мијења име града у град Српско Сарајево.
Од тог периода, подручје града чине општине: Српска општина Ново Сарајево, Српска Илиџа, Трново, Српски Стари Град, Пале и Соколац, док су остале општине које су раније припадале подручју града одузете Републици Српској и припојене Федерацији БиХ.
Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба је након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило своје одбрањене домове и имања у дијеловима Сарајева који су до тада били под контролом српских власти.
Током егзодуса, који је почео 17. фебруара 1996. године, а завршен почетком марта 1996, на Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу пренесени су посмртни остаци погинулих сарајевских Срба.
У историјату овог града истиче се и 2004. година, када на захтјев високог представника, Уставни суд БиХ доноси одлуку којом се укида префикс СРПСКИ из назива града, након чега град добија своје садашње име – Источно Сарајево.
Слава града Источно Сарајево, Свети Петар Дабробосански, обиљежава се 17. септембра.
/Глас Српске/
