ПОНОСНИХ 30 ГОДИНА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

4568
Фото: Виво Студио

У свечаном броју „Гласа Српске“, који је изашао данас поводом 80 година постојања овог дневног листа, објављен је текст о граду Источно Сарајево.

Град Источно Сарајево ове године обиљежава значајан јубилеј – 30 година постојања, током којих се развио у модеран град са 65.000 становника у шест градских општина – Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац, Трново, Источна Илиџа и Источни Стари Град.

Источно Сарајево је једини град у Републици Српској који се састоји од више општина и по површини је највећи град у Републици, простире се на 1.425 километара квадратних и представља економски, универзитетски, туристички, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске.

Фото: Виво Студио

Источно Сарајево је један од три града у Републици Српској који биљежи позитиван миграциони салдо и, послије Бијељине и Бањалуке, има и највећи број привредних субјеката и највећи број запослених. Мјесто је у којем људи желе да живе, раде и стварају породицу.

Некада Српско Сарајево, а данас Источно Сарајево, од свог оснивања има стратешки значај за Републику Српску, синоним је за њен настанак и формирање првих и најважнијих републичких институција. Огромна жртва коју је овај град поднио за Републику Српску током Одбрамбено-отаџбинског рата у периоду 1992-1995. годинe оличена је у 4.211 положених живота бораца и 2.967 погинулих цивила, те егзодусу више од 120.000 сарајевских Срба након потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ у Дејтону, САД.

Фото: Виво Студио

Симбол је страдања, али и уздизања српског народа са подручја предратног Сарајева и Сарајевско-романијске регије. Велики број од укупно 157.143 Срба, колико је према попису становништва из 1991. године живјело у тадашњем граду Сарајеву, одлучио је да свој живот настави на овим просторима стварајући потпуно нови град и у томе је успио.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић каже да су становници Источног Сарајева бреме претходног времена успјешно изнијели на својим леђима и кренули у мукотрпан процес развоја града.

„Након само 30 година од оснивања, дошли смо до модерног града од 65.000 становника у шест градских општина. Свака од њих својим специфичностима чини Источно Сарајево мјестом какво данас јесте – мјестом лијепог живота гдје људи желе да себи створе породицу и дом“, истиче Ћосић.

Он наводи да развојни процес, који је посљедњих година убразан, не смије стати и да Градска управа, заједно са општинама, има у плану велике, стратешке пројекте који ће Источно Сарајево додатно ојачати као центар овог дијела Републике Српске.

„Морамо додатно развити саобраћајну инфраструктуру у граду, како бисмо олакшали свакодневни проток људи, роба и услуга. Хоћемо да градимо најдужи тунел у Републици Српској и на тај начин повежемо наше општине. Хоћемо да направимо и најдужу гондолу у Српској и додатно ојачамо Јахорину као регионални туристички центар, да урадимо трећу траку преко Романије. Додатно ћемо ојачати и систем здравствене заштите. Радимо на томе да трајно ријешимо проблем одлагања отпада изградњом спалионице свјетског стандарда или савремене регионалне депоније. Све више користимо велике потенцијале којима располажемо када је ријеч о реалном сектору – дрвопрепрада, пољопривреда, прехрамбена индустрија, трговина, услуге… Хоћемо да успоставимо и регионални центар за обраду дрвета, а истовремено додатно заштитимо нашу животну средину, као што смо то учинили историјским програшењем Парка природе ‘Требевић’“, истакао је Ћосић.

Фото: Виво Студио

Он додаје да Источно Сарајево има све што чини модеран град, а да су најважнији ресурс људи, без којих све губи смисао и сви потенцијали остају неискориштени.

„Због тога водимо рачуна о нашем Универзитету. Боримо се да окупимо омладину, да наши најбољи остану у свом граду и дају допринос својој и будућности своје дјеце. Имамо стратегију развоја, јасно видимо гдје желимо да идемо и како треба Источно Сарајево да изгледа за наредних 30 година, када будемо прослављали 60. рођендан“, поручио је Ћосић.

ОД СРПСКОГ ДО ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА ИСТОРИЈАТ ГРАДА

На основу одредаба Устава Републике Српске и Одлуке са конститутивне сједнице Скупштине Српског града Сарајева, Савјет Српског града Сарајева на сједници одржаној 13. марта 1993. године донио је Статутарну одлуку о организацији Српског града Сарајева.

Српски град Сарајево тада се састојао од градских општина: Српско Ново Сарајево, Српски Стари Град, Српски Центар, Српска Илиџа, Српска Вогошћа и Рајловац, те приградских општина Пале, Соколац, Трново, Илијаш и Хаџићи.

Фото: Виво Студио

По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата, 1996. године, Народна скупштина Републике Српске, на сједници одржаној 2. априла, доноси Закон о Српском граду Сарајево, којим се мијења име града у град Српско Сарајево.

Од тог периода, подручје града чине општине: Српска општина Ново Сарајево, Српска Илиџа, Трново, Српски Стари Град, Пале и Соколац, док су остале општине које су раније припадале подручју града одузете Републици Српској и припојене Федерацији БиХ.

Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба је након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило своје одбрањене домове и имања у дијеловима Сарајева који су до тада били под контролом српских власти.

Током егзодуса, који је почео 17. фебруара 1996. године, а завршен почетком марта 1996, на Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу пренесени су посмртни остаци погинулих сарајевских Срба.

У историјату овог града истиче се и 2004. година, када на захтјев високог представника, Уставни суд БиХ доноси одлуку којом се укида префикс СРПСКИ из назива града, након чега град добија своје садашње име – Источно Сарајево.

Слава града Источно Сарајево, Свети Петар Дабробосански, обиљежава се 17. септембра.

/Глас Српске/