ЋОСИЋ: НАСТОЈАЋУ ДА ПОТПУНО ДЕПОЛИТИЗУЈЕМ ГРАДСКУ УПРАВУ

225

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић у интервјуу за портал Катера говорио је о свом плану и програму у наредном периоду, активностима које намјерава спроводити као „први човјек“ Источног Сарајева и пројектима које град може и планира подржати у градским општинама.

Ћосић каже да има визију другачијег односа према општинама, него што је то, како он каже, раније практиковано. Планира се посветити рјешавању проблема у спорту, култури, више новца издвајати за помоћ локалним привредницима и пољопрвредницима.

Настојаће, како каже, помоћи неразвијеним општинама Трнову и Источном Старом Граду, тежити ка томе да се туризмом бави само градска туристичка организација и све општине да буду укључене у то, без постојања општинских туристичких организација. Сматра да је то бесмислено и збуњујуће за госте који нас посјећују.

Како ће изгледати Ваш план и програм на почетку мандата на челу града и којим потезом ћете започети управљање градом?

Љубиша Ћосић: Имајући у виду да сам од 4. фебруара на позицији градоначелника Источног Сарајева, неке ствари које сам обећао сам већ и испунио. Неко моје обећање за први потез је било да ћу окупити све начелнике општина и организовати састанак са најужим руководством Републике Српске и српским чланом Предсједништва БиХ, и на неки начин то је био увод у организацију те активности и на том састанку свако од нас је делегирао своје проблеме и активности које планирамо у свом мандату. Српски члан Предсједништва БиХ је обећао да ћемо у наредних мјесец дана имати састанак са предсједником Владе Републике Српске, ресорним министрима и да ћемо отприлике на том састанку искристализовати активности које ћемо проводити.

Сматрам да је тај први састанак био увод у активности које ћу наредних мјесец дана да проводим. До сада сам посјетио општине Трново и Пале, а ускоро ћу посјетити и општину Источно Ново Сарајево, све у циљу припрема за тај велики састанак на којем ћемо делегирати све општина из састава града. Међутим, оно што, мимо тих проблема градских општина, имамо и надлежности града за које је везан и програм и моје дјеловање. У дијелу комуналних послова и саобраћаја и регионалне депоније већ радимо неке ствари које се односе на већу подршку превозницима на подручју града, на бољи и ефикаснији јавни превоз, а ићи ћемо и на неки приједлог донаторима, који укључује електричне мини-бусеве у оквиру самих општина, гдје би град предузео одређене ингеренције.

Активности на пољу регионалне депоније ћемо водити у сарадњи са међународним организацијама које ће финансирати, прије свега, саму студију изводљивости, а потом и одређивање локације за ову саму депонију. Дио који се односи на подршку привредницима ћу започети у наредних петнаестак дана, а то је посјета најзначајнијих, око 70 привредника на подручју града Источно Сарајево, како бисмо идентификовали и утврдили њихове потребе.

Кључ мог програма је активнија улога града у односу на досадашњу, не град као сврха постојања „сам себи“, него град окренут према грађанима, спорту, култури, привреди, невладином сектору, град као носилац културних дешавања и град који окупља и уједињује све локалне заједнице. Град Источно Сарајево са својих шест општина је јако специфичан и до сад цијеним да су општине радиле много ствари, без да умањујем значај онога што је урађено у граду у претходним мандатима, али свакако да то може много боље и ангажованије.

У наредном периоду имамо у плану да развијемо два софтвера, један софтвер се односи на регистрацију привредних субјеката у локалним заједницама, које ћемо повезати са нашим одјељењем и тако у сваком моменту имати „крвну слику“ града и неће бити потребе да се обраћамо једни другима, те да оног момента када неко оснује привредни субјект у некој општини имати ту информацију у граду. Иста је ствар софтвер који ћемо радити за одјељење за урбанизам, односно свака промјена регулационог плана у свакој локалној заједници ће бити евидентирана у граду, тако да ћемо моћи да пратимо и дешавања у граду. То је једна од кључних активности које ћемо успјети да урадимо у првих пола године. Све општине ћемо обићи. Једна од активности коју ћу водити у самом граду је потпуна деполитизација Градске управе.

Чиме сте били незадовољни у функционисању Градске управе и шта мислите да је битно промијенити у начину управљања градом?

Љубиша Ћосић: Ја нисам неко ко је склон критикама без детаљне анализе и ја још увијек за ових петнаестак дана на челу града анализирам све оно што је рађено у Градској управи. Било би далеко лоше рећи да управљање градом раније није било добро. Град, захваљујући својим стабилним јавним финансијама, а оне су прије свега финансиране из средстава из ПДВ-а и комуналне таксе и накнаде и од неких средстава, суфицита којих имамо од тужби по основу градско-грађевинског земљишта, је добрим дијелом финансијски стабилан. Међутим, оно што ми је сметало, а доказало се као исправно и ја сам о томе говорио, је да су били различити односи према општинама.

Планирам увести праксу да од сада боравим и на сједницама скупштина свих градских општина, како бисмо били директно укључени у рад општина и како бисмо могли да им помогнемо. Оно што сигурно знам јесте да нећу дијелити колеге начелнике по страначкој припадности, а тренутна ситуација у којој су три начелника из СНСД-а и три из СДС-а, а мислим да је и мој претходник слично размишљао, намеће нам потребу да будемо подједнако окренути према свима.

На који начин планирате равномјерно помагати свих шест општина и у којима, према Вашем мишљењу, постоје највећи проблеми?

Љубиша Ћосић: Средства подршке према општинама, које град намјерава да оствари, ће зависити од финансијске могућности града. Међутим, намјера нам је да свакој општини помогнемо кроз неки пројекат. Нећу бити градоначелник који ће подржавати само једну или двије неразвијене општине. Циљ је да подржимо сваку општину и да грађани сваке општине осјете корист од Градске управе Источно Сарајево и када осјете нашу корист, осјетиће и корист од општинских управа, те ће тако видјети да овај концепт града са шест општина има смисла. Сигуран сам да ћемо и у овој, а и у наредној години имати средстава гдје ћемо бити јако видљиви, посебно кроз подршку спорту, култури, чак и привреди кроз спону са Владом Републике Српске, плус кроз оне наше основне статутарне надлежности и средства која планирамо издвојити за инфраструктурне пројекте.

На који начин можете помоћи неразвијеним општинама попут Трнова и Источног Старог Града?

Љубиша Ћосић: Трново и Источни Стари Град припадају групи изразито неразвијених општина и као предсједник Савеза општина и градова у Републици Српској сам доста посвећивао пажње према 33 изразито неразвијене локалне заједнице у Српској. Мислим да им се системски мора помоћи кроз тражење рјешења која ће значити више средстава од ПДВ-а за те локалне заједнице. За то ћу се борити да им се помогне са нивоа Владе Републике Српске и убијеђен сам да ћемо се за такве ствари изборити у овој години.

Са друге стране, када је у питању однос града према тим општинама, подршка ће бити једнака и биће усмјерена као помоћ њиховим буџетима. Ми у буџету за ову годину имамо средства за подршку Источном Старом Граду, а потрудићу се да остану средства за подршку и општини Трново, јер ради се о двије локалне заједнице са сличним бројем становника и сличним буџетом, с тим да Трново географски има повољнији положај, као и прилику да остварују приходе са Јахорине. Међутим, обје општине морају имати једнаку помоћ, као и наравно, преостале четири општине.

Мислим да је општина Источни Стари Град урадила много тога на пољу инфраструктуре и развоја индустријске зоне Булози. У зони је недавно урађен водовод, а оно што ћемо ми урадити, ја се надам већ ове године, је постављање расвјете на потезу од Лапишнице ка Хан Дервенти. Уколико буде додатне потребе за развој инфраструктуре у самој зони, град ће помоћи.

Како Ви видите излаз из проблема незапослености и заустављања одласка нашег становништва у иностранство?

Љубиша Ћосић: Веома често људи упадају у заблуду да су локалне заједнице, градови и Влада ти који треба да креирају радна мјеста. Ми смо ти који  представљамо инструмент подршке према привреди и убијеђен сам да су свих шест општина у саставу града Источно Сарајево чиниле све напоре да пронађу различите механизме, да људима помогну да сачувају постојећа или отворе нова радна мјеста. Све општине су увеле праксу финансијских подстицаја пољопривреди и привредним субјектима, и ја мислим да смо ми довољно зрели и стабилни да помогнемо све и једног домаћег, али и страног инвеститора.

Значајан број радних мјеста ствара стабилна пословна слика и ми нажалост у Републици Српској немамо довољно стабилну слику. Ми смо мало тржиште које није самостално, него је под утицајем многобројних спољних фактора, а тренутно најтежи фактор је онај који је погодио цијели свијет, то јесте, пандемија вируса корона. Све је то довело до губитка радних мјеста, до тога да људи остају без посла и чини ми се, ако је до нечег довела та корона, то је да спријечи одлив људи из наше земље, јер је цијела Европа готово затворена.

Ово није никакав алиби, него само констатација и мишљење да морамо добро да се припремимо и управо због тога ја идем у обилазак ових домаћих инвеститора, да бисмо видјели шта они очекују након короне, да ли финансијску помоћ, помоћ у проналаску тржишта, помоћ у преквалификацији или доквалификацији радника и друго. Морамо имати спремне одговоре на који начин помоћи људима када се пандемија заврши, односно како их припремити да запосле оне људе који се одлуче да не оду из земље.

Каква ће бити Ваша подршка здравственом сектору у Источном Сарајеву?

Љубиша Ћосић: То ће бити једна од тема кроз сарадњу са начелницима општина. Домови здравља имају јасне транше од фонда здравства, имају своје изворне приходе и ми као локалне заједнице и град требамо да помогнемо онолико колико је потребно да се попуне неке „рупе“ у финансијском дијелу. Слична је ситуација и са Болницом „Србија“.

Прије неколико дана сам потписао уговор о стипендирању четири докторанда у вриједности од 10.000 КМ, а у припреми Нацрта ребаланса буџета ћу предвидјети више средстава, како бисмо дошли до жељене цифре о којима је директор болнице говорио, а то је да у овој години платимо специјализације за 30 специјализаната. Град може бити у промотивној функцији промоције Болнице „Србија“ и ако помогнемо специјализације младих људи који живе у граду Источно Сарајево и који ће постати врхунски љекари, имаћемо и већи број медицинских услуга. Самим тим, већи број медицинских услуга значи и већи износ средстава од транши ФЗО, а то значи и веће плате љекарима и лакше финансирање материјалних трошкова у Болници „Србија“ и то је једноставно „зачарани круг“ око којег сви треба да се потрудимо.

Општина Источно Ново Сарајево је добила ново санитетско возило, које ће ускоро бити испоручено Дому здравља Источно Сарајево кроз пројекат ИРБ-а и мислим да ће недостатак још једног санитетског возила за ову здравствену установу бити превазиђен у наредних мјесец дана.

Како ускладити рад три општинске и једне градске туристичке организације? Планирате ли неке измјене на том пољу?

Љубиша Ћосић: Заиста не видим смисао постојања тих општинских организација, јер ми имамо заиста доста потенцијала, туристичких капацитета који су највећим дијелом везани за Јахорину, али и за друге микролокације попут Романије, Требевића, Орловаче, Тврдимића, вјерског туризма, транзитног туризма. У самим локалним заједницама имамо доста потенцијала, али не мислим да те потенцијале могу промовисати четири туристичке организације.

Тренутно имамо туристичке организације у општинама Соколац, Трново и Пале, те матичну градску туристичку организацују. Стварно не мислим да ће нас људи озбиљно посматрати ако ћемо на оваквом простору, на ових 65.000 становника имати четири туристичке организације и због тога доћи у ситуацију да ће нам неко рећи да не личимо на град и да немамо никакво стратешко дјеловање, макар у дијелу организовања туристичких организација.

На наредном окупљању свих начелника, као једну од тема делегираћу управо ову тему, а то се зове укидање општинских туристичких организација и формирање једне, заједничке, по цијену тога да оснивачи те туристичке организације будемо сви заједно. Да пронађемо рјешење како да формирамо управни одбор или неку врсту надзорног одбора и пронађемо начин како да је водимо, али да имамо само једну и да се та једна бави промоцијом туризма у цијелом граду.

Мој концепт је да једна туристичка организација треба да има шест филијала у општинама и залажем се да сједиште те туристичке организације остане у Палама, док би рецимо паљанска филијала могла да буде отворена на Јахорини. Ове ствари зависе, наравно, и од добре воље начелника општина и ја ћу бити тај који ће покушати да створи потпуни компромис по овом питању и видјећемо на шта ће то све изаћи.

Како видите проблеме у области спорта у нашем граду и на који начин спровести програм финансијске подршке клубовима и спортистима?

Љубиша Ћосић: Ми се у граду Источно Сарајево морамо опредијелити за четири или пет спортова које ћемо максимално подржати и који ће промовисати град, не умањујући значај и успјехе других спортиста. Дефинитивно да су код нас најпопуларнији колективни спортови попут фудбала, кошарке, рукомета и одбојке. Имамо озбиљне потенцијале у ове четири врсте спортских клубова и мислим да их заједнички сви морамо подржати и „гурати“ из које год општине да долазе.

У Палама имамо јако добар женски одбојкашки клуб, који је премијерлигаш, у Источном Новом Сарајеву имамо премијерлигаша у рукомету и прволигаша у кошарци и фудбалу. Концепт на који ћу се ја фокусирати ће бити концепт давања града према спорту, јер град треба да подржава спорт у значајном износу и тај значајан износ треба да буде усмјерен ка најбољим клубовима, који на најбољи начин репрезентују град. Понављам да уопште не говорим о занемаривању појединачних спортова у односу на колективне спортове.

Када је у питању рукомет, ту сам као начелник општине Источно Ново Сарајево потпуно чист, са неких 18.000 КМ колико сам затекао давања Рукометном клубу „Славија“ дошао сам до неких 70.000 КМ, којим смо их подржавали као општина у 2020. години. Оно што знам јесте да ће општина Источно Ново Сарајево и даље наставити да подржава РК „Славија“, али треба да буде јасна још једна ствар, а то је да за врхунског премијерлигаша треба 150.000 КМ и тренутно ниједна локална заједница не може тај новац издвојити за рукомет.

За просјечног премијерлигаша у фудбалу треба од 500 до 600.000 КМ да би се такмичио у лиги, а за прволигаша у фудбалу треба од 250 до 300.000 КМ, док за прволигаша у кошарци треба од 70 до 80.000 КМ. Говорим Вам о износима о којима ниједна локална заједница не може клубове подржати, а да не занемари друге у другим спортовима. Према томе, у наредном периоду ће нам требати редефинисање нашег односа према спорту у Источном Сарајеву, како према ономе који је за нас врхунски, тако и према ономе који је рекреативни.

Биографија:

Љубиша Ћосић је рођен 2.10.1979. године у Сарајеву. Студирао је на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је дипломирао и магистрирао. Тренутно је докторанд на Економском факултету Универзитета у Бањалуци. Аутор је и коаутор већег броја стручних и научних радова објављених у домаћим и међународним зборницима и часописима.

Од 2004. до 2006. године радио је у Сарајевској регионалној развојној агенцији (СЕРДА), а од 2006. до 2008. године у Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА). Од 2005. до 2008. био је ангажован као стални консултан мисије ОСЦЕ у БиХ за развој малих и средњих предузећа и развој омладинског предузетништва.

Током студија, у више наврата, радио за мисију ОСЦЕ у БиХ као преводилац. 2003.године, као стажишта радио у Парламентарној скупштини БиХ и НДИ-у, Вашингтон, САД.

Од 2011. до 2012. године био је савјетник српског члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића за економска питања.

Отац двоје дјеце. Активно говори енглески језик.

/Катера/