Трагична судбина, пролазак кроз два идеолошка казамата, нацистички и комунистички, губитак сина, као и мисао Жарка Видовића која је на изузетно модеран и чисто српски начин давала путоказе, описује и живот Срба у 20. вијеку, рекао је професор на Богословском факултету у Фочи Дарко Ђого.
Ђого је оцијенио да данашње генерације нису довољно информисане о лику и дјелу професора Жарка Видовића, који је српски народ желио да види сабраног и обновљеног око Косовског завјета.
„Професор Видовић је желио да види српски народ сабраног око православног црквеног идентитета и као народ који би из те прошлости отпора налазио снаге за будући отпор“, рекао је Ђого на округлом столу о дјелу Жарка Видовића.
Професор Мило Ломпар навео је да је Видовић необична личност у српској култури, која је прошла веома сложен и вијугав пут физичке и духовне егзистенције која се помјерала у правцу трагичног положаја српског народа, а у исто вријеме у духовној концепцији од снажног љевичарског настојања до дубоко православног осјећања свијета.
Ломпар је рекао да је потреба и вриједност разговора о Видовићу у томе да се истакне изузетна личност, као и да се покаже како вијугав 20. вијек на крају доводи до препознавања искуства православне духовности за коју се мислило да нестаје.
„Он је веома популаран, његова концепција завјетне заједнице има своје примаоце у млађим генерацијама, а такође његови начини гледања на ствари су распрострањени, и он у овом антиинтелектуалном добу у којем живимо, има прилично велику видљивост“, изјавио је Ломпар новинарима у Источном Сарајеву.
Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић подсјетио је да се прије годину дана код групе професора Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву јавила идеја да једна од улица у овој општини понесе име професора Жарка Видовића, који је био везан за Сарајево, иако није рођен у њему.
„Ове године општина је донијела одлуку да у наредном периоду ова манифестација постане традиционална и да уђе у календар значајних догађаја у Источној Илиџи“, додао је Божовић.
Он је истакао да ће ова локална заједница у наредном периоду организовати научне скупове на којима ће се изучавати лик и дјело и других значајних људи који су везани за Сарајево.
„Имамо /Милеву/ Мицу Тодоровић, митрополита Саву Косановића, Варнаву Настића и много је сарајевских Срба о којима треба причати, али не само сарајевских Срба, већ и људи других националности о којима вриједи говорити на научним скуповима“, нагласио је Божовић.
Организатор „Дана Жарка Видовића“ је Филозофски факултет из Пала, Центар за хеленске студије и Културни клуб „Фронесис“, а генерални покровитељ је општина Источна Илиџа.
Жарко Видовић спада у ред малобројних филозофа који његују хришћански поглед на свијет и друштвена питања, а дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне филозофије и историје српског народа која се назива српским завјетом.
Аутор је великог броја дјела.
Жарко Видовић рођен је 1921. у Тешњу, а преминуо 2016. године у Београду. Током Другог свјетског рата као скојевац био је заточен у усташком логору Јасеновац, одакле је депортован у логор у Норвешкој.
/Срна/
