Представници Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа посјетили су општину Источна Илиџа, гдје су са начелником општине Маринком Божовићем разговарали о изградњи археолошког парка и заштити културно-историјског и природног насљеђа, прије свега стећака, који се налазе на територије општине Источна Илиџа, а који би били смјештени на Павловцу.
У делегацији Републичког завода су били проф. Археологије Љубица Срнић, архитекта Александра Балабан, Вања Шотра Дурсун, а поред начелика општине Источна Илиџа и начелника одјељења за Урбанизам Ненада Берјана био је присутан и представник општине Источно Ново Сарајево, Игор Ђокановић, начелник одјељења за привреду и друштвене дјелатности.
Раније је договорено да се крајем 2019. године у сарадњи двије Општине крене у реализацију овог пројекта и ово је први корак како би све потребне процедуре биле покренуте на вријеме и како би се стекли услови за заштиту стећака са простора општине Источна Илиџа.
– Јако сам задовољна што сам посјетила општину Источна Илиџа и морам рећи да су сјајни домаћини, а не само то него и особе које имају смисла за уређење и за заштиту културног насљеђа. Љетос смо имали један састанак у Министарству, гдје се разговарало о прављењу археолошког парка и договорили смо се да уприличимо један састанак у Источној Илиџи, гдје сам данас са колегиницима Александром Балабан и Вањом Шотра Дурсун – рекла је Љубица Срнић проф. археологије из Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа
-Сматрам да је ово најбољи начин да се људи који су одговорни за стање у локалној заједници обрате Заводу, и онда заједно са жељом и идејом да се нешто направи са нашим знањем, да дођемо до најбољих ријешења. У питању си двије некрополе мраморова, Павловац који је измјештен 80-их година, налази се у секундарном положају односно на некој другој локацији. И некропола у Крупцу која се исто налази у положају на који је измјештена. Разговарали смо о томе који је најбољи начин да те двије некрополе, односно оно сто је од њих остало, поставимо на одговарајуће мјесто да сви они који дођу, не само туристи него и локално становништво, да виде шта је њихово насљеђе и на који начин је можемо очувати. То је културно насљеђе који не припада само нама него и цјелом човјечанству – истиче Срнићева.
Она је додала да је ово значајно и због тога што су стећци уписани на свјетску листу културне баштине, према томе добили су једну нову вриједност и димензију коју заслужују, те да БиХ на цијелој територији има преко 70 000 споменика што је велики и вриједан број.
/општина Источна Илиџа/
