ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО- Промовисана епска пјесма „Спомен гробље на Сокоцу“

113

Удружење гуслара и епских пјесника Републике Српске синоћ је у Културном центру Источно Ново Сарајево промовисало епску пјесму „Спомен гробље на Сокоцу“ чији је акценат на палим српским борцима Сарајевско-романијске регије сахрањеним на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“.

Директор Удружења Зоран Ребриновић рекао је да пјесма представља успомену и сјећање на све пале борце у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату са акцентом на пале борце Сарајевско-романијске регије који су сахрањени на Сокоцу.

„Много њих је још остало у Сарајеву и другим локацијама предратних сарајевских општина“, истакао је Ребриновић и додао да је уз промоцију ове пјесме планирано и одржавање академије, како би са научног аспекта појаснили егзодус сарајевских Срба, не само живих, већ и мртвих.

Према његовим ријечима, кроз пјесму желе да науче младе људе да знају зашто су се борили Срби који су сахрањени на Сокоцу.

Он је рекао да је пјесму написао Драгослав Драго Брновић, пјесник из Краљева, снимио Василије ДЖондовић, народни гуслар из Црне Горе, а вечерас изводи народни гуслар протојереј Миљан Рађеновић.

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић рекао је да су епске пјесме у српском народу одувијек биле једина права и истинска историја која се чувала на тај начин.

„Данас није тако. Припадамо писменој култури, али код епске пјесме се дозвољава да историја буде мало преувеличана, што би рекао НЈегош и зато је веома важно да поред ових историјских факата, колико год они истинити или историографски били, имамо и то памћење кроз пјесму, јер оно са собом носи један посебан емотивни набој“, истакао је Кнежевић.

Он је рекао да из тог разлога важно све ове догађаје опјевавати и чувати кроз епске пјесме.

Војничко гробље на Сокоцу настало је у јануару 1996. године, када је након потписивања Дејтонског мировног споразума о миру у БиХ, почео егзодус 150.000 Срба из Вогошће, Грбавице, Добриње, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Илијаша и других насеља из околине Сарајева, која су до тада била под контролом Војске Републике Српске.

Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су са собом понијели и своје мртве и њихове земне остатке сахранили на Војничком спомен-гробљу, уређеном по узору на Српско војничко гробље „Зејтинлик“ у Солуну, по чему је овај јединствени спомен-комплекс назван „Мали Зејтинлик“ уз благослов Српске православне цркве.

На Војничком гробљу на Сокоцу сахрањено је 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.

/Срна/