Удружење гуслара и епских пјесника Републике Српске синоћ је у Културном центру Источно Ново Сарајево промовисало епску пјесму „Спомен гробље на Сокоцу“ чији је акценат на палим српским борцима Сарајевско-романијске регије сахрањеним на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“.
Директор Удружења Зоран Ребриновић рекао је да пјесма представља успомену и сјећање на све пале борце у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату са акцентом на пале борце Сарајевско-романијске регије који су сахрањени на Сокоцу.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/07/публика.jpg)
„Много њих је још остало у Сарајеву и другим локацијама предратних сарајевских општина“, истакао је Ребриновић и додао да је уз промоцију ове пјесме планирано и одржавање академије, како би са научног аспекта појаснили егзодус сарајевских Срба, не само живих, већ и мртвих.
Према његовим ријечима, кроз пјесму желе да науче младе људе да знају зашто су се борили Срби који су сахрањени на Сокоцу.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/07/промоција-пјесме2-1024x576.jpg)
Он је рекао да је пјесму написао Драгослав Драго Брновић, пјесник из Краљева, снимио Василије ДЖондовић, народни гуслар из Црне Горе, а вечерас изводи народни гуслар протојереј Миљан Рађеновић.
Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић рекао је да су епске пјесме у српском народу одувијек биле једина права и истинска историја која се чувала на тај начин.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/07/промоција-пјесме1-1024x576.jpg)
„Данас није тако. Припадамо писменој култури, али код епске пјесме се дозвољава да историја буде мало преувеличана, што би рекао НЈегош и зато је веома важно да поред ових историјских факата, колико год они истинити или историографски били, имамо и то памћење кроз пјесму, јер оно са собом носи један посебан емотивни набој“, истакао је Кнежевић.
Он је рекао да из тог разлога важно све ове догађаје опјевавати и чувати кроз епске пјесме.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/07/Саша-К.jpg)
Војничко гробље на Сокоцу настало је у јануару 1996. године, када је након потписивања Дејтонског мировног споразума о миру у БиХ, почео егзодус 150.000 Срба из Вогошће, Грбавице, Добриње, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Илијаша и других насеља из околине Сарајева, која су до тада била под контролом Војске Републике Српске.
Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су са собом понијели и своје мртве и њихове земне остатке сахранили на Војничком спомен-гробљу, уређеном по узору на Српско војничко гробље „Зејтинлик“ у Солуну, по чему је овај јединствени спомен-комплекс назван „Мали Зејтинлик“ уз благослов Српске православне цркве.
На Војничком гробљу на Сокоцу сахрањено је 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.
/Срна/