КУЋА ЦЕКОВИЋА ЧУВА ДУХ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА

453

Кућа представља архитектонско дјело високих умјетничких и естетских вриједности. Свједочи о породици која је сво своје богатство видјела у Цркви. У њој се данас налази винотека, галерија и мали музеј у коме су изложени експонати породице попут слика, ношње и намјештаја.

Пише: Маја КРСМАНОВИЋ БРЧКАЛО

Кућа Цековић на Палама, чија градња је почела 1902. године и трајала 13 година, једна је од најљепших и најочуванијих са почетка 20. вијека, те и дан данас осликава дух тог времена.

Цековића кућу саградила је српска трговачка породица Цековић – Ристо и Василија, и тада им је служила као љетниковац. Она се налази на југозападном дијелу Пала у Романијској улици и припада Митрополији дабробосанској.

Историчар из Источног Сарајева Свјетлана Самарџија рекла је Срни да породица Цековић води поријекло из Црне Горе, тачније Бијелог Поља, одакле се Петар Цековић доселио крајем 19. вијека.

Према свједочанствима старих мјештана, Цековићи су били добри домаћини који се нису претјерано истицали од осталих, сем у одијевању које је било типично градско.

Самарџија је навела да је Петров син Ристо са супругом изградио љетњиковац подно Каловитих брда у Палама. Кућа је изграђена на терену са приличним нагибом, димензија 20 пута 11 метара.

Према њеним ријечима, ова једноспратница са поткровљем, симетричне фасаде са дрвеним преградама на веранди, дрвеним степеницама, приземљем изграђеним од камена, двоводним кровом од цријепа и лима, са прозорима једнаких димензија – представља архитектонско дјело високих умјетничких и естетских вриједности.

Од Ристове шесторо дјеце, двоје је дочекало крај Другог свјетског рата, а једно крај посљедњег Одбрамбено-отаџбинског. Ристова два сина, Петар и Жарко су између два свјетска рата наставили да се баве трговином.

Жарко се везао за Пале, а у љетњиковцу је у назначеном периоду држао и продавницу заједно са мајком Василијом.

„Жарко, који се бринуо о Љетниковцу погинуо је у рату 1943. године. Преостало двоје дјеце Риста Цековића, Петар и Милојка нису имали дјеце. Милојка је запамтила и Одбрамбено-отаџбински рат, духовно везана за Православну цркву, као и уосталом већина угледних сарајевских Срба, своје златнике је старачком добу давала онима који су ишли у Свету земљу да помену њене Цековиће, али и Ђокиће, јер јој је мајка Василија потицала из угледне и богате српске породице из Мостара“, рекла је Самарџија.

Она је навела да је дио својих породичних драгоцјености, међу којима је вјенчана хаљине њене мајке са златим везом, Милојка поклонила Земаљском музеју у Сарајеву, али, на жалост, данас је оставштина Цековића инвентурно заведена као „босанско културно насљеђе“.

„Највјероватније да је Милојка то знала јер је пред упокојење говорила да никада неће продати кућу у Мула Мустафе Башескије Земаљском музеју. И није. Она је као једини потомак трговачке породице Цековић сву своју имовину поклонила Митрополији дабробосанској и Српској православној црквеној општини Сарајево“, рекла је Самарџија.

СРБИ ОДУВИЈЕК ВЕЗАНИ ЗА ЦРКВУ

Љетњиковац заједно са тада новоизграђеном црквом Успења Пресвете Богородице на Палама, коју је 1909. године довршио свештеник Ђорђе Грабеж, отац Трифка Грабежа, чинили су зачетак насеља Пале.

„Историја је тако хтјела па је Љетњиковац Цековића у сва три рата служио као прибјежиште избјеглица, а заједно са паљанском црквом дијелио историјска збивања 20. вијека“, додала је Самарџија.

Самарџија је истакла да, иако је са Милојком Цековић угашена породична лоза ове посебне српске сарајевске породице, кључ њиховог срца сачувала је Митрополија дабробосанска.

Након обнове Љетњиковца Цековића у Палама, на спрату су смјештени ријетки примјери намјештаја од ораховог и ружиног дрвета. Сачуван је дух времена који кроз Милојкин дневник, старе фотографије, ратна писма, те дијелове похабане шнале за косу свједочи о породици која је сво своје богатство видјела у Цркви.

„Црква је кроз памћење на угледне сарајевске Србе очувала од заборава не само угледну Цековића породицу, већ и историју једног града на обалама Миљацке који Срби носе у свом срцу са поносом“, оцијенила је Самарџија.

Сарајевски Срби су одвајкада били везани за цркву, подсјећа Самарџија наводећи да је веза Сарајлија са Светом земљом остала записана у списима Библиотеке у Јерусалиму. Сарајево је имало највећи број ходочасника Светом граду.

Цековића кућа на Палама проглашена је националним спомеником БиХ 2004, а у потпуности реконструисана 2007. године. Данас се у њој налази винотека, галерија Ликовне колиније и мали музеј у коме су изложени експонати породице Цековић попут слика, ношње, намјештаја и суђа.

/Срна/