ОБИЉЕЖАВАЊЕ 31 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НАД ПРИПАДНИЦИМА ЈНА

177

У Источном Сарајеву и Сарајеву данас ће бити обиљежена 31 година од злочина паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста над припадницима ЈНА у Сарајеву.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира је страдање припадника ЈНА у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, у Добровољачкој улици девет и 13 на другим локацијама у Сарајеву.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица који су радили у ЈНА.

У Дому ЈНА рањено је 26 лица, на Радничком универзитету три, Скендерији три, Команди Друге војне области 30, Добровољачкој улици шест, на другим локацијама 26, односно рањено је 71 војно лице, од који 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.

Према програму меморијалне манифестације, под називом „Страдање припадника ЈНА у Сарајеву – Добровољачка улица“, у цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву, сутра ће у 10.00 часова бити служен парастос за убијене припаднике ЈНА, потврђено је данас Срни у Борачкој организацији Источно Ново Сарајево.

За 10.40 часова планиран је полазак аутобуса за Добровољачку улицу, у 11.00 часова најављена је мирна шетња и полагање цвијећа, док је за 11.50 часова предвиђен повратак у Источно Сарајево.

Програм ће бити реализован уз присуство највиших званичника Републике Српске, српских представника у заједничким институцијама БиХ, руководства градова и општина, чланова породица погинулих припадника ЈНА, преживјелих учесника, представника 3. пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, најављено је из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Најављено је и присуство представника невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а, градских и општинских удружења и грађана.

Пред Судом БиХ, 21. септембра прошле године почео је претрес у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.

Осим Ганића, оптужница, која је подигнута 27. априла, терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића, те Махира Жишку.

Они су оптужени да су 3. маја 1992. године у Сарајеву извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.

Тужилаштво им ставља на терет да су у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН.

Оптужени су и да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина.

Политички представници институција Републике Српске годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“ и других.

Општи став из Републике Српске је да Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође, сноси велику одговорност јер је предмет „Добровољачка улица“ тотално занемарило и игнорисало све ово вријеме, без коначног судског епилога.

Некадашњи међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична д‌јела за која се терете.

Адвокат Милан Романић, у име оштећених породица Богдане Томовић и Гордане Гвозденовић, од 25. јануара 2012. године подносио је приговоре Канцеларији главног тужиоца Тужилаштва БиХ, поводом обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара те године да се истрага у предмету „Добровољачка“ обуставља.

Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Добровољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.

У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву представљају кривично д‌јело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у бившој ЈНА.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица, тако што су им д‌јецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање наведених кривичних д‌јела и непосредно учешће поменутих осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Нажалост, и правосуђе БиХ и сарајевска политичка чаршија остали су нијеми не само на ове доказе и примједбе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора, као и да је око 3 200 цивила српске националности страдало у том граду.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и „Зелених беретки“, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Тада је један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, пуцањем из ватреног оружја, ранио у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен је и портир Дома Џевад Биџо.

Том приликом било је заробљено 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић.

Командант Друге армије ЈНА генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокирају опкољене војнике, међутим, они су упали у засједу и том приликом убијено је шест припадника војске и уништен један транспортер.

Остали војници остали су опкољени и, касније, заједно са особљем Дома ЈНА заробљени.

Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8.00 часова одлучено је да командант Друге армије и војне колоне ЈНА генерал Кукањац напусти Команду, међутим, војска и официри то нису дозволили.

Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија /први командант УНПРОФОР-а у БиХ/ и генерала Кукањца договорена је размјена, предсједника РБиХ Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици.

Размјена је договорена за 15.00 часова.

Међутим, у Команду долази лично Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха.

Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, „уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбједан“, војска је напустила касарну у 18.00 часова.

На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина.

Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону.

„Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора“, рекао је Милидраг.

Он је додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.

„Пуцано је и на обиљежено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Припадници `Зелених беретки` и `Патриотске лиге` извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали“, рекао је Милидраг у једном од својих ранијих исказа.

/Срна/