ОСВЕШТАНО НОВОИЗГРАЂЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У СЕЛУ ЛУКЕ НА ТРЕБЕВИЋУ

272

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је данас у паљанском селу Луке да је Сарајево током Другог свјетског рата било страшнији центар усташтва и непријатељства према Србима и свему што је српско, него што је то био Загреб.

Митрополит Хризостом је након освештања Спомен-обиљежја у порти Цркве Светог Илије у селу Луке, на Требевићу, посвећеног свирепо убијеном становништву, жртвама усташког терора и погинулим борцима Требевића, окупљенима рекао да многи не схватају да Загреб није био толико страшан, колико Сарајево.

„Сарајево се налазило у једној великој тадашњој покрајини која се звала Бановина Босна, у којој су управо Срби чинили већину. Онда су на једно тако страшно мјесто, као што је Сарајево, послали највеће злочинце који су српски народ убијали на сваком кораку“, нагласио је владика Хризостом.

Према његовим ријечима, народ требевићког краја је страдао само зато што је волио и бранио своју отаџбину од оних коју су је издали и ставили се у службу непријатеља, како заједничке тадашње Краљевине државе Југославије, тако и српског народа, који је ту државу створио.

„Ово је историјско мјесто које нас подсјећа на борбу и жртве народа Требевића који се организовао у тешком тренутку када је држава престала да постоји. Српски народ се пред вратима пакла дигао високо и одлучио да се бори и одбрани од те силне аждаје која је пријетила да све уништи“, нагласио је митрополит Хризостом.

Владика је рекао да је овај споменик знак да те жртве нису заборављене, иако је Србима заборав наметан, као опасно оруђе с циљем да се заборави историја, страдање и јунаци.

„Њихове жртве су данас благословене јер смо данас на Требевићу слободни да подигнемо споменик као знак сјећања и захвалности. Зато је крст симбол побједе и хвала онима који су осмислили овај споменик и свима који су учествовали у његовој градњи“, поручио је владика Хризостом.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је идеја о изградњи овог споменика дошла од вјерујућег народа овог краја, а да су политичари били ти који су ту идеју реализовали, што је, како је навео, много лакши посао него што је био народу Требевића током Првог и Другог свјетског рата.

„Радимо на меморијализацији и на споменику посвећеном српским цивилима страдалим током 20. вијека. Више од 7.000 Срба, цивила Сарајевско-романијске регије страдало је у два свјетска рата. Као што је данас овдје исписано више од 150 имена, тако ћемо их на једном мјесту пописати више од 7.000“, поручио је Ћосић.

Према његовим ријечима, то се ради због жртава, али и због данашњих генерација, а посебно генерација које долазе.

„Нашу будућност градимо заједно сабрани у миру. Када су били ратови Срби су се увијек одазивали и бранили своје и истјеривали окупаторе. Данас Срби шаљу поруку мира и ми заједно морамо прво себи да се окренемо, јер смо по рођењу Срби, православци и људи“, истакао је Ћосић.

Начелник општине Пале Бошко Југовић изразио је наду да је подизањем и данашњим освештањем Спомен-обиљежја донекле исправљена неправда која је нанесена свим жртвама усташког терора.

„Усташе на Требевићу и на Романији нису браниле своје просторе, већ су дошли да сатру српски народ физички и духовно. Није случајно што су ти злочини почињени на Крстовдан и Богојављење. Требало их је, осим физички, уништити и духовно“, указао је Југовић.

Он је рекао да је срећан што припада генерацији која је заједно успјела да обнови сјећање на страдалнике и омогуће да они вјечно живе.

„Једна српска глава је достојна овог споменика, а не више од 150, колико их је уклесано на овом Спомен-обиљежју. Нема дилеме да је ово велики тренутак за све нас“, нагласио је начелник општине Пале Бошко Југовић.

Освештању Спомен-обиљежја и помену и Цркви брвнари на Лукама присуствовали су и представници општинских борачких организација, као и потомци страдалих.

На захтјев Иницијативног одбора мјесне заједнице, на Лукама, на Требевићу, подигнуто је Спомен-обиљежје у знак сјећања на свирепо убијено становништво тог краја и покушај затирања српског живља на овим просторима у току Другог свјетског рата /1941-1945/.

Незапамћени злочини задесили су становнике требевићких села, а само у једном дану, на Крстовдан 1942. године усташе су у Књегинцу убиле породицу Драгаш, шесторо дјеце и оца, а затим су на велики православни празник Богојављење у селу Радоњићи на свиреп начин усмртиле породицу Ћосић.

Масовна убиства су настављена током цијелог рата, а поново, само у једном дану у кући Пандуревића у Павловцу, почетком 1945. године, убијено је више од 30 људи међу којима су била и дјеца.

У том периоду укупно је страдало 112 цивила.

Бранећи српски живаљ требевићког краја, свој живот су дали и припадници Требевићког одреда Југословенске војске у отаџбини којом је командовао Стјепан Лучић, као и устаници против окупатора и усташког терора и борци НОР-а.

Крај рата значио је долазак на власт комуниста, а 1953. године црква на Лукама је срушена, Стјепан Лучић и дио његових бораца убијени су у одмаздама.

У протеклом, Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године, са подручја Требевића живот је дало 48 бораца Војске Републике Српске.

На иницијативу Светислава Лучића и свештеника Миомира Зекића, уз велику помоћ блажене успомене митрополита дабробосанског Николаја Мрђе, након Одбрамбено-отаџбинбског рата започета је обнова цркве на Лукама.

Познати српски архитекта, Предраг Ристић пројектовао је цркву брвнару која је отворена и освећена 1996. године.

Заслугом данашњег митрополита дабробосанског Хризостома, саниране су пукотине на темељима и урађен фрескопис олтарског иконостаса.

На иницијативу народа Требевића, Градска управа Источно Сарајево започела је процес меморијализације српских жртава Требевића и на том подручју изграђено је Спомен-обиљежје, посвећено жртвама усташког терора, погинулим борцима и свирепо убијеним цивилним жртвама тог краја.

Уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, изградњу Спомен-обиљежја на Лукама омогућиле су Градска управа Источно Сарајево, општине Пале и Источно Ново Сарајево, у сарадњи са црквеном општином паљанском.

/Срна/