РУКОВОДСТВО ГРАДА НА ПОМЕНУ У ИЛИЈАШУ (ВИДЕО)

80

Служењем парастоса у цркви Светог пророка Илије у Илијашу данас је почело обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба. Обиљежавању 25 година од егзодуса сарајевских Срба присуствовала је и делегација Града Источно Сарајево.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић подсјетио је на фебруар 1996. године, истичући да је то најстрадалнији мјесец за српски народ на овим просторима, јер је око 120.000 Срба добровољно напустило огњишта.

– Тада је српски народ одлучио да тапију на своју земљу препусти тапији за стварање Републике Српске. Можемо рећи да је српски народ Сарајева добровољно платио цијену стварања Српске – рекао је Ћосић и додао је српски народ на тај начин показао колико је спреман да се жртвује за земљу коју воли.

Он је подсјетио да је Илијаш мјесто које је највише страдало у периоду од 1992. до 1995. године, те да је више од 1.000 Срба страдало бранећи огњишта.

– Црква говори о њиховим огњиштима. Ова цркава, која је стара скоро 140 година говори о томе колико је српски народ био на овим огњиштима и колику је жртву подносио у годинама иза. Не само у одбрамбено-отаџбинском рату, него као најмногобројнији народ на овим просторима у свим претходним ратовима – нагласио је Ћосић.

Он је истакао да је српски народ у периоду од 1992. до 1995. године показао да може и да створи и одбрани Републику Српску.

– Три су значајна периода, и то период одбране и стварања, период егзодуса и период поновног стварања Српског Сарајева, које је настало на простору три нове општине и три старе. Нове општине су Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Источни Сатри Град, а три старе су Пале, Соколац и Трново – подсјетио је Ћосић.

Он је рекао да половина сарајевских Срба данас живи на простору Источног Сарајева, једна четвртина у другим мјестима Републике Српске, а друга четвртина у Србији и широм свијета.

– То су Срби Сарајева, који су својим интелектуалним, материјалним и свим врстама капацитета показали како су живјели на једном огњишту, бранили га и одлучили да развијају друге средине – рекао је Ћосић и додао да су Срби са Косова и Срби из Сарајева, и као најстрадалнији, допринијели стварању Српске и Србије.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић поручио је данас да они који су животе дали за Српску никада неће бити заборављени, иако су Срби изашли из Сарајева.

– Чин који су Срби учинили 1996. године, у оној хладној, најхладнијој, зими, да напусте своја огњишта, својеврстан је печат који је дат Републици Српској – рекао је Лучић.

Он је истакао да су Срби, стварањем Српског Сарајева, дали жртву за Републику Српску, која је постала трајна категорија.

– То што данас живимо широм Републике Српске, Србије и свијета, не значи да смо се одрекли онога што смо кроз вијекове овдје стварали. Ту смо и подржаваћемо људе који су се опредијелили да овдје живе – поручио је Лучић.

Он је изразио увјерење да ће власти Републике Српске помоћи у изградњи институција, како би се остварио циљ да Источно Сарајево постане репрезентативан град који ће бити центар развоја истока Српске.

Лучић је рекао да ће обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба бити настављено представом „Седми дан“, која ће бити одиграна вечерас у 19.00 часова у Културном центру Источн Ново Сарајево, док ће сутра, у исто вријеме, представа бити играна у Културном центру на Палама.

Он је рекао да је за сутра планирано полагање вијенаца на Спомен гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу, а након тога служење парастоса у Цркви Светог Георгија на Равној Романији.

Недељко Вучковић, мјештанин Илијаша, који није напустио огњиште, каже да је преживјелим у аманет остављено да се сјећају оних који су дали животе за темеље Републике Српске.

– Жртве које су пале су ненадокнадиве, а на нама живима је да се молимо за упокојене – рекао је Вучковић. 

/Срна/