САХРАЊЕН ПРОТА ВОЈИСЛАВ ЧАРКИЋ

121

Свештеник Војислав Чаркић био је човјек који је живот посветио народу, цијели живот на Христовом путу и истински стваралац Републике Српске и Српског Сарајева, изјавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на комеморативном скупу попу Жући у порти Храма Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву.

„Прота Воја је напустио овоземаљски живот који ће му донијети вјечност. Поносни смо јер можемо да кажемо да смо живјели у вијеку Воје Чаркића, човјека који је био одан Христу“, рекао је Ћосић.

Он је додао да је до 1992. године прота Чаркић био Христов слуга који је залутале Србе враћао православљу и Богу, а од 1992. до 1995. године Христов војник.

„Био је Христов војник који је хранио непријатеља, а истовремено Христов слуга у импровизованим просторијама на Грбавици гдје је служио, сахрањујући све који су живот дали за Републику Српску“, истакао је Ћосић.

Он је додао да је прота Воја живио, не уз народ, него са народом сваки дан.

„Имао је безброј добрих савјета за све нас. Чини ми се да су за њега најрадосније биле ситуације када је посјећивао Војничко гробље у Миљевићима, да је највећи ореол среће имао на лицу када је био са својим саборцима, знајући да их је себи својствено оплакао и како их је сахрањивао“, рекао је Ћосић.

Он је нагласио да Српско Сарајево неће заборавити проту Воју.

Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити – то је био наш прота Војо. Бог да му душу прости, нека му је вјечна слава и хвала“, поручио је Ћосић.

Некадашњи предсједник Републике Српске Мирко Шаровић подсјетио је на животни пут свештеника Чаркића, њихово познанство и протину улогу у изградњи цркве у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву.

„Желим да истакнем улогу коју је имао прота Воја у протеклом периоду заједно са нама, када је отпочела и градња Српског Сарајева која траје и сада, са данашњом генерацијом. Он је обиљежио једно вријеме и нека ова црква буде сјећање на све што је чинио“, рекао је Шаровић.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић рекао је да прота Војо није био само свештеник, већ темељ српског идентитета и вјере.

„Наш прота је био ризница савјета, по потреби критика, бритког језика, али отвореног и чистог срца. Сваки камен наше цркве носи траг његове посвећености, сваки тренутак у нашем животу носи печат његове мудрости и доброте. Дао је себе овом граду и вјечно служио овом граду и народу“, рекао је Катић.

Предсједник Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак изјавио је да се борци данас опраштају од попа Жуће, чији ће лик и дјело чувати од заборава.

„Дао је велики допринос у стварању Републике Српске, изградњи Српског Сарајева, био је стални члан Борачке организације, цијењен, поштован и уважаван“, рекао је Тушевљак.

Он је напоменуо да је свештеник Чаркић добитник бројних одликовања и признања.

Прије комеморације, у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву служена је Света литургија.

Војислав Чаркић, у народу познат и као поп Жућо, преминуо је у суботу, 4. маја, у 87. години.

Поп Жућо је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији на Грбавици која је послије потписивања Дејтонског мировног споразума припала Федерацији БиХ. Након потписивања Дејтонског мировног споразума, заједно са српским народом Грбавице, прешао је у Источно Сарајево гдје је наставио службу у цркви у Миљевићима.

Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст који су освештала два патријарха, преко Враца, до територије Републике Српске.

Када су почели ратни сукоби, свештеник Чаркић је помагао Србима који тада нису успјели да изађу из федералног Сарајева на српску страну.

Током рата је више хиљада пакета послао преко Миљацке, на територију под контролом такозване Армије БиХ. Од тих пакета је пола ишло муслиманима, а пола Србима, Хрватима и Јеврејима који су остали у другом дијелу Сарајева.

У колективном сјећању сарајевских Срба, али и многих других, заузео је неизбрисиво мјесто као војни свештеник у униформи са крстићем на вуненој капи.

Током рата носио је чин мајора, а послије њега озваничен је као потпуковник.

Нема становника Источног Сарајева који није чуо за попа Жућу.

Отац Војо рођен је 1937. године у Сарајеву, гдје је завршио основну школу и нижу гимназију. Након завршетка гимназије, уписао је петогодишњу Богословију у Призрену коју је завршио 1958. године, а након тога студије наставио на Теолошком факултету у Београд