У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а парастосу су присуствовали градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, предсједник Скупштине града Бранко Короман, замјеник градоначелника Слободан Амовић и потпредсједник Скупштине града Зоран Трапара.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/1-18-1024x726.jpg)
Градоначелник Ћосић рекао је да данас обиљежавамо и 30 година од статутарне одлуке о оснивању града Источно Сарајево, те да је ово прилика да се, прослављајући овај датум, вратимо на мјесто одакле су Срби 1996. године кренули у егзодус и одамо почаст свим српским страдалницима.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/2-19-1024x683.jpg)
Истичући да је стабло снажно онолико колико му је јак коријен, Ћосић је казао да човјек најбоље спозна сам себе ако се врати својим коријенима, а коријен Српског Сарајева управо је овдје и у околним српским насељима, док су данас „стабло и шума“ на другом мјесту, у граду Источно Сарајево и њеним удруженим општинама.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/3-13-1024x683.jpg)
„Ми немамо право да заборавимо, него имамо обавезу да се, његујући културу сјећања и памћења, увијек овдје враћамо и подсјећамо на све добре људе и претке који су градили овај крај“, рекао је Ћосић, додавши да Сарајево сигурно не би изгледало овако да није било домаћина овог краја који су градили своје домове и породице, као и цијелу друштвену заједницу.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/насловна-1-1024x683.jpg)
Ћосић је подсјетио да су Срби током Одбрамбено-отаџбинског рата одбранили своје Сарајево, а потом га као залог за стварање Републике Српске изгубили у егзодусу.
„Имамо обавезу да се сјећамо тог времена, а да своје Источно Сарајево развијамо још јаче и снажније“, нагласио је градоначелник Ћосић.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/5-6-1024x683.jpg)
Старјешина Храма, протојереј Дарко Даниловић у бесједи је говорио о страдалништву српског становништва које је 1996. године морало да напусти Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Рељево, Вогошћу, Ново Сарајево и друга мјеста која су, након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/6-3-1024x683.jpg)
Ратни директор болнице „Жица“ чувени доктор Милан Пејић није могао да сакрије емоције које су га преплавиле када је покушао да се присјети неких трагичних и тужних догађаја који су се дешавали српским домаћинима и њиховим породицама, који су почетком 1996. године напуштали вјековна огњишта и одлазили у непознато, али са вјером у Републику Српску и будућност српског народа, ма гдје да ће он да живи и егзистира.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/7-4-1024x683.jpg)
„Сва моја сјећања на то вријеме су тужна. Тешко ми ја и сада да причам о томе. Сузе ми бране да се сјетим групице Срба који су у колони, на запрежним колима заставом, цвијећем и бронзама окићеним, пјевали српске изворне пјесме обучени у народне ношње, а да нису знали ни куда иду, ни куда воде своје најмилије“, рекао је доктор Пејић.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/8-5-683x1024.jpg)
Он је истакао да му се слика уплакане старице која је испред себе гурала козу у „циварама“ /ручним колицима/ са неколико завежљаја дубоко урезала у памћење, а овакве слике су му болно свјеже и данас.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/9-4-1024x683.jpg)
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/10-2-683x1024.jpg)
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/11-3-683x1024.jpg)
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/03/12-4-1024x683.jpg)