Ревијом 30 српских оригиналних народних ношњи из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске завршено је обиљежавање Дана и славе града Источно Сарајево.
Умјетнички руководилац Српског културно-умјетничког друштва „Бошко Вујадин“ и колекционар народних ношњи Горан Ковачевић, који је у улози координатора ревије у сарадњи са управом града Источно Сарајево, рекао је Срни да је презентовано 30 народних ношњи српског становништва БиХ и региона.
– Имамо госте из Бијељине, Београда, из Подгорице, колега који су донијели дио своје колекције да представе грађанима Источног Сарајева, а ријеч је о ношњама из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске – рекао је Ковачевић.
Ковачевић је истакао да су народне ношње огледало српског народа.
– Оне одражавају не само нашу културну баштину која је изузетно разнолика, него говоре и о статусу појединца и о статусу породице онога ко је носи – рекао је Ковачевић и додао да су народне ношње статусни симбол.
Он је напоменуо да су народне ношње значајне јер су оне дио материјалне културне баштине.
– Ми радимо на заштити, промоцији и презентацији народних ношњи и трудимо се да их што више приближимо становништву јер често срећемо случајеве да људи о томе не брину и најчешће то баце или спале, а ми колекционари и културно-умјетничка друштва увијек то радо примамо на чување како би их представљали публици у земљи или иностранству – нагласио је Ковачевић.
Он је навео да су публици представљене ношње старе од 80 до 100, а неке чак и више година.
Ковачевић је појаснио да су ове ношње рађене ручно, да су аутентичне и да су представљене двије реконструкције ношњи из источне Херцеговине и Осата код Сребренице од којих постоји само по један примјерак у Земаљском музеју у Сарајеву.
– Успјели смо да их потпуно реконструишемо како бисмо их могли приказати јавности након више од 150 година – рекао је Ковачевић.
Марко Радовић из Београда рекао је да је љубав према народним ношњама почела из дјетинства.
– Почео да играм у културно-умјетничком друштву и тиме сам почео да се бавим, а заинтересовало ме је како су те ношње изгледале у мом родном крају на Гласинцу на Романији, одакле су моји преци – навео је Радовић.
Он је напоменуо да од краја до краја варирају и сазнања о народним ношњама.
– У неким крајевима свијест о очувању, његовању и презентацији народне ношње је доста добра и има доста сачуване народне ношње, али има крајева у којима је народна ношња доста пропала, запуштена, јако је мало сачуваних и фотографија, а неке области нису ни истраживане па недостаје и литературе о народној ношњи – рекао је Радовић.
Стефан Вулић из Бијељине рекао је Срни да се, између осталог, бави сакупљањем оригиналних народних ношњи.
– Мајка ми је из Семизовца, а отац из Какња и вечерас носим љетњу радну народну ношњу из Сарајевског поља – рекао је Вулић.
Он је напоменуо да је наслиједио ту љубав од прабаке која је народну ношњу носила 86 година.
– Сваку прилику коју могу користим да обучем народну ношњу, било да је ријеч о слави или било ком другом весељу, народна ношња је мој саставни дио – наглашава овај младић.
Публици су се вечерас представили и извођачи етно музике Бранка Зечевић и гуслар Максим Војводић.
/Срна/
