Одборници Скупштине града Источно Сарајево усвојили су данас једногласно, на трећој тематској сједници, Нацрт стратегије развоја града од 2023. до 2029. године која подразумијева равномјеран развој свих шест градских општина.
Руководилац Тима за израду стратегије Предраг Млинаревић са Економског факултета Универзита у Источном Сарајеву рекао је да документ предвиђа пет стратешких праваца развоја града – привреду наслоњену на природне ресурсе, научно-иновативни сегмент, пољопривреду, туризам, заснован на здравој средини, и статус пријестонице Републике Српске за град Источно Сарајево.
Он је навео да се први правац односи на дефинисање раста у привреди и кориштење људских ресурса јер у граду има осам факултета са око 5.000 студената, од којих је половина изван града.
Млинаревић је нагласио да тај ресурс треба искористити како би се подстакле индустрије засноване на знању, односно старт-апови из домена информационих технологија. Он је додао да је предвиђена изградња научно-технолошког парка који ће бити инфраструктурна основа и гдје ће бити смјештен велики број предузећа.
„Други дио се односи на оснивање слободне економске зоне, што би допринијело да се привуку страни инвеститори, а њих повеже домаћа привреда чиме би се повећао степен финализације, генерисала нова радна мјеста и обезбиједио већи обим производње“, рекао је Млинаревић, који је и професор Економског факултета у Источном Сарајеву.
Он је навео да трећи правац развоја предвиђа оснивање туристичко-пољопривредног кластера с циљем повезивања индивидуалне пољопривредне производње са туризмом, тако да би сви ти производи били пласирани кроз туризам и тако омгућена одрживост пољопривредне производње.
„Када се то интегрише са туризмом, онда добијате сигуран пласман производа кроз веће цијене“, објаснио је Млинаревић.
Он је указао да су еколошки пројекти, декарбонизација и зелени град веома важни за препознатљиву туристичку дестинацију са унапријеђеном понудом која неће бити искључиво базирана на Јахорини, већ са дисперзијом тих туристичких центара дуж града, њиховом активацијом и развојем специфичних облика туризма, за шта постоје капацитети.
Млинаревић напомиње да, осим ових економских циљева, постоји и један симболичког карактера који се односи на стицање статуса пријестонице.
„То је повезано и са уставним принципима усвојеним у Народној скупштини Српске крајем 2021. године којима је предвиђена измјена Устава која претпоставља да пријестоница буде Источно Сарајево, односно Пале, а ми смо у стратешком циљу препознали Источно Сарајево“, истакао је Млинаревић.
Он је рекао да је важно да се тај статус до сједница Народне скупштине валоризује од резиденцијалних објеката, дијела ДКП мреже који би своје сједиште имали у граду Источно Сарјево, што би афирмисало и друге институције да се премјесте у град.
Млинаревић је навео да град Источно Сарајево има око 66 одсто становника у добу од 15 до 64 године, што је позитивна старосна структура која даје основ за развој у будућности, као и позитивне унутрашње миграције.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изразио је наду да ће у току ове године бити урађене измјене Устава Републике Српске према којима би Источно Сарајево био пријестони град, а у њему пријестона општина Пале.
Ћосић је рекао да данас усвојени Нацрт стратегије развоја града за период 2023. до 2029. године подразумијева јачање законских капацитета, првенствено измјена и допуна Закона о граду Источно Сарајево, те јачање његових уставних позиција кроз измјене Устава Републике Српске – да град буде пријестони.
Он је изјавио новинарима да је према важећем Уставу Републике Српске Источно Сарајево главни град, а ако се уважава реалност да је сједиште свих институција у Бањалуци, онда то треба да буде главни град.
„Треба послати поруку да је Источно Сарајево, поред Бањалуке, једнако важан град који држи терет развоја Републике Српске. Ово је град који има највећи осјећај патриотизма за Републику Српску, јер су на малом подручју највише дали за њу и овај град носи највећу одговорност. Ово је бедем“, нагласио је Ћосић након тематске сједнице Скупштине града.
Он је позвао посланике у Народној скупштини Српске, којих је седам са овог подручја, да у измјенама Устава Републике Српске покажу да је Источно Сарајево пријестони град, а у њему пријестона општина Пале.
Према његовим ријечима, у Палама треба да буде смјештена резиденција предсједника Републике Српске, дјош један Народна скупштина како би се ту доносиле битне одлуке и у том правцу треба ићи.
Ћосић је рекао да стратегија подразумијева боље саобраћајно повезивање, развој различитих сектора индустрије, туризма, услужног и трговинског сектора.
„План је спојити различите привредне гране у функцији развоја града, развој сектора културе, спорта, пољопривреде као значајне привредне гране, проглашење града Источно Сарајево првим зеленим градом у Републици Српској и БиХ по завршетку имплементације стратегије и развој нових технологија које су базиране на информатици“, рекао је Ћосић.
Он је нагласио да је економија и здравствени сектор у средишту свега, а најзначајнији су људи и да тежиште унутрашњих миграција буде Источно Сарајево.
Ћосић је истакао да морају да буду усвојени документи који су производ рада и Градске и општинских управа како би град био мјесто њиховог живљења.
Он је навео да ће имплементацију ове стратегије подржати Влада Републике Српске, јер град својим капацитетима може финансирати само неке мини пројекте.
„За велике пројекте потребна је помоћ Владе, која је и до сада помагала град“, рекао је Ћосић и додао да ова стратегија неће остати само слово на папиру.
Ћосић је захвалио свим одборницима што су данас једногласно усвојили Нацрт стратегије развоја града.
Предсједник Скупштине града Бранко Короман истакао је да је Нацрт стратегије развоја стратешки документ који садржи приједлоге наставка друштвено-економског развоја кроз стварање пословног амбијента, визију отворености, заједништва, суживота, те јачања идентитета града и његовог имиџа у земљи и шире.
Короман је истакао да је Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву израдио стратегију и да су се максимално потрудили да што свеобухватније израде Нацрт стратегије.
„Паралелно са општинама треба да усвојимо резолуцију која ће дефинисати развој града Источно Сарајево“, истакао је Короман и додао да ће 13. марта, када буду прослављали 30 година од стварања града, објединити све одборнике општина и града како би јединствено усвојили резолуцију и правце развоја.
Према његовим ријечима, најквалитетнија основа за резолуцију је ова стратегија града.
Одборник СДС-а Горан Шеховац истакао је да ће они на стратегију уложити пар амандмана и да ће увијек подржати оно што је у интересу града.
Шеховац је рекао да ће они тражити да се подједнако третира свих шест општина у саставу града, да се туризам може унаприједити у свих шест општина, да је потребна боља путна инфраструктура и да на подручју града мора бити јака просвјета, здравство и безбједност.
Срна/Град Источно Сарајево
