Јела Станишић Витомир, изузетно талентована и креативна, поред тога што је већ шест година чланица Удружења „Пробуди се“, она је и мајка два сина и бака петоро унучића. Након дугогодишњег рада у просвјети, Јела буди своје успаване таленте на које су јој колеге често сугерисале, а које она није, како каже, сматрала значајним.
„Поред рада у учионици, била сам и успјешан шнајдер те сам се увијек истицала по креативности коју сам испољавала, а то сам будила нарочито кроз рад са дјецом када смо узајамно црпили креативну енергију и стварали облике“, објашњава Јела и додаје да никада није била искључива те да је пажњу усмјеравала ка развијању ђачких идеја и интереса.
Она каже да никада није хтјела својим ђацима да сугерише и да их усмјерава како треба да раде. Дубоко је увјерена да сваки човјек који има чисту душу, своју креативност мора изразити и открити у било ком аспекту дјеловања и живљења.
Наводи да је одлазак у пензију врло емотивно доживјела и да није могла замислити свој живот без ученика и без радних колега.
„Нисам особа која може да буде у једном мјесту и да се учаури у свом кругу. Човјек је створен да ради и није природно стање када стагнирамо“, каже Јела и објашњава да је повјеровала да се ништа не дешава случајно када је током тешког периода, након што је пензионисана, примила телефонски позив и добила понуду да шије шумадијске народне ношње које би биле представљене у Москви.
„То ми је била част, али и велики изазов те сам природно пробудила и сумњу да ли ћу успјети“, каже Јела и наводи да је морала покушати како би сазнала те да је на крају била поносна јер је српска култура и традиција била приказана и у далекој Москви.
Рад и жеља за креацијом јој испуњавају душу и без њих, тврди, човјек не може бити ни ментално, ни физички здрав.
Интензивно је тек током пензионерских дана почела да се бави сликарством и израдом накита. Казује да ужива у сликању цвијећа и да јој оно помаже да изрази оно што у тренутку док ствара носи у души. Поред цвијећа слика мртву природу, природу и акте.
Жеља за стваралаштвом и животно учење подстакли су је да ствара дјела врло завидног квалитета, што не би било необично да она није самоуки сликар.
Јела је технику сликања уљем на платну научила сама користивши, како шаљиво наводи, логику, али и женске практичне часописе које је у том периоду читала.
Наводи да инспирацију налази у свему и да често угледа нешто што жели да наслика и у шта жели да утка лични печат и емоцију. „Када почнем сликати имам скицу у глави како би то требало да изгледа, али ме и музика уз коју радим и осјећај који у том тренутку носим у себи обично доведу до слике какву нисам првобитно замишљала“, објашњава Јела.
Како је дуго година чланица Удружења „Пробуди се“ у склопу њега имала је прилику да упозна врло талентоване жене које се баве различитим пословима те успијевају да на најбољи начин представе своје радове и производе, али и допринесу развоју и промоцији локалне заједнице у којој дјелују.
У „Креативном кутку“, Јела заједно са још неколико талентованих жена показује и продаје своје радове, слике, народне ношње, накит и украсе. „Волим да покажем оно што створим, јер су ми лијепе реакције људи изазов да наставим стварати и инспирација за будућност“, наводи Јела.
У склопу „Креативног кутка“ полазницима је држала и часове шивења. Каже да је била задовољна заинтересованошћу полазница и несебично је успијевала пренијети своје знање без обзира на њихово тренутно познавање техника шивења.
Јела, као и остале чланице Удружења, препознатљива је због хуманитарног дјеловања на подручју града те по помоћи, поклонима и донацијама онима којима је то потребно.
Често учествује на изложбама како у Републици Српској тако и у Србији и нескромно наводи да јој је изузетно задовољство када добије похвалу, али и сам осјећај који изазива промоција наше културе и културног богатства другима.
„Врло је важно да у колективу нема злобе и зависти, а кроз Удружење успијевамо да размијенимо идеје и похвалимо рад свих чланица“, истиче Јела и наводи „Романијско вече“ које се одржава у Београду као један од најдражих и најупечатљивијих догађаја на којима је учествовала те врло емотивно наглашава какве су биле рекације посјетилаца према изложеним радовима.
„Треба да будемо поносни на све што имамо, све је саткано са много пажње и љубави, а ми се у Удружењу трудимо да људима који не живе на нашој територији покажемо коликим културним богатством располажемо“, врло свјесно тврди Јела и додаје да је у животу свакоме битно да открије умјетност у себи те да креира живот док не добије форму какву жели.
/Град Источно Сарајево/
