Градоначелик Источног Сарајева Љубиша Ћосић, истакао је у разговору са предсједником Владе Републике Српске Радованом Вишковићем, да овај град, уважавајући сву његову специфичност у смислу урбане неповезаности, заслужује пројекте саобраћајне инфраструктуре као што је доминанто трећа трака преко Романије из правца Пала, који морају да буде подржани од Владе.
„То је трећа трака из правца Подкрајева до Романије, односно из правца Подроманије до Романије, затим повезивање Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе са Палама кроз тунел и ми ћемо на том пројекту истрајати“, изјавио је Ћосић новинарима у Источном Сарајеву након састанка са премијером, којем су присусутвовали и начелници градских општина.
Он је истакао да је ријеч о стратешки значајном пројекту, не само за Источно Сарајево него и Републику Српску, те да су убјеђени да уз подршку Владе може да буде ријешен.
Ћосић је додао да су на састанку разговарали о наставку подршке Болници „Србија“ и функционисању здравственог система.
„Ту су и пројекти из културе сјећања у Источном Сарајеву, завршетак музеја на Палама, меморијалног комплекса посвећеног Србима цивилима страдалим у 20. вијеку у Источном Новом Сарајеву, који окупља цијели град“, изјавио је Ћосић.
Он је додао да је данас било ријечи само о пројектима који се тичу грађана и унапређењу живота, а никако о политици, те да су са премијером разговарали о томе шта све Источно Сарајево има да понуди, као и шта може да буде урађено уз подршку Владе.
„Ми смо са својим општинама четврти град по броју становника у Републици Српској, по површини са 1.420,50 квадратних километара највећи град у Српској, а са положајем и историјском улогом, могу рећи, и најзначајнији град у Српској, да се колеге не наљуте. Ми данас представљамо 10 одсто укупног броја јединица локалне самоуправе и заслужујемо значајну пажњу која је од Владе Српске увијек била и манифестована“, изјавио је Ћосић.
Он је додао да овај град и општине у његовом саставу не би изгледале овако да није било подршке Владе у годинама уназад.
„Не бисмо имали ни институције високог, средњошколског и основног образовања, нити би била развијена инфраструктура на овај начин, ни здравствени сектор да није било подршке Владе за конкретне пројекте. Сам овај објекат /Административни центар Владе Републике Српске/ који је коштао неких 30 милиона KМ и налази се у граду Источно Сарајево, у општини Источна Илиџа, никада не би био завршен, а исто је и са Болницом `Србија`“, навео је Ћосић.
Он је још једном захвалио Влади и премијеру на подршци за пројекте у области високог образовања.
„Зграда Факултета физичког образовања на Палама, Студентски дом у Источном Новом Сарајеву, зграда Ректората и Музичке академије чија је вриједност више од 20 милиона KМ, уз подршку која нам је обећана и коју ћемо добити из овог програма Владе од 20 милиона KМ за инвестирање широм Републике Српске говори о томе да финансијска подршка пројектима не престаје“, навео је Ћосић.
Он је додао да је Вишковић потврдио да ће већина кандидованих пројеката из свих шест градских општина да буде подржана, те да очекује да ће то бити у неком износу од два до три милиона KМ, што је значајно.
„Разговарано је о приоритетима у сљедећој години који се односе на водоснабдијевање и изградњу основне и средње школе на подручју општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, на Сокоцу за развој пословних зона и пројекте из инфраструктуре, Полицијске управе на Палама, у Источном Старом Граду и Трнову ћемо рјешавати такође одређене инфраструктурне проблеме и сигуран сам да ће Влада томе да пружи подршку“, истакао је Ћосић.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица захвалио је предсједнику Владе Републике Српске за организацију овог састанка, оцијенивши да је користан за све локалне зеједнице, град и све становнике овог подручја.
Он је истакао да је било више тема о којима се разговарло – од питања инфраструктуре, образовања, здравства, привреде, пољопривреде, туризма, те су договорени наредни кораци за реализацију одређених пројеката.
Бјелица је додао да их је Вишковић информисао о могућности подршке пројектима општинама које су упутили у претходном периоду на позив Владе.
„Ми смо поједничано изнијели свако за своју локалну заједницу неке од приоритетних пројеката. Морам да истакнем да су сви пројекти које смо као локална заједница до сада подносили према Влади и били подржани, јер без тих средстава не бисмо успјели сами да то реализујемо“, истакао је Бјелица.
Бјелица је додао да је разговарано о неколико инфраструктурних пројеката који су у току, додајући да очекује подршку.
„Изнијели смо и планове за наредни период, у вези са инфраструктуром, развојем привреде, али смо се дотакли и теме о којој се треба још разговрати, а то су пословне и слободне зоне на овом простору“, истакао је Бјелица.
/Срна/
