ЕНГЛЕСКИ ПРЕВОД „ДНЕВНИКА РАТНОГ ХИРУРГА“ УРУЧЕН ДИРЕКТОРУ СРНЕ

127

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић и предсједник Скупштине града Мирослав Лучић уручили су данас генералном директору Новинске агенције Републике Српске – СРНА Радмилу Шиповцу енглески превод књиге доктора Миодрага Лазића „Дневник ратног хирурга“, чије је штампање обезбиједила Градска управа.

Вуковић је изјавио новинарима да је Градска управа данас званично предала материјал, односно превод књиге директору Срне, која има овлаштења породице за издавање тог дјела.

„Све је урађено у договору са Градском управом Ниш, која се обавезала да ће књигу Дневник ратног хирурга, доктора Миодрага Лазића, превести на руски језик, а ми да ћемо је превести на енглески језик. Наша намјера је да ово капитално дјело допре до што више адреса у Европи и свијету и да се истина о догађајима од 1992. до 1995. године на подручју Сарајева, Српског Сарајева, а сада Источног Сарајева, чује што даље“, рекао је Вуковић.

Он је подсјетио да је град, још прошле године, помогао Матичној библиотеци Источно Ново Сарајево у објављивању још једне веома важне књиге сличног карактера, „Јени Лигтенберг – ратни дневник Пале 1993-1995“, која је издата у сарадњи са академиком Мирком Шошићем, кумом града Источно Сарајево.

Он је изразио наду да ће у наредном периоду сви заједно урадити још један веома важан посао.

„Имамо амбицију да се бавимо егзодусом сарајевских Срба, важним догађајем након потписивања Дејтонског споразума. Покушаћемо да у сарадњи са свим институцијама Републике Српске и појединцима дођемо до квалитетне књиге која ће бити трајан запис о томе шта је заиста било у том периоду. Свједоци смо да се годинама шири неистина да су Срби добровољно отишли због несмотреног потеза политичког врха. Ми знамо да то није истина, односно да послије Дејтона није било гаранција за безбједност српског народа, због чега су и отишли“, рекао је Вуковић.

Говорећи о књизи „Јени Лигтенберг – ратни дневник Пале 1993-1995“, Шошић је рекао да је она истинско свједочење једне интелектуалке, Европејке која није била политички острашћена и која је живјела са Србима.

„Јени Лигтенберг је била апотекарка у пензији која је, подстакнута харангама против Срба које је свакодневно слушала, жељела да види ко су ти лоши момци. На Пале је дошла на три недеље, а остала двије и по године, јер није могла да се одвоји од судбине српског народа. Она чињеницама говори какав народ су Срби“, каже Шошић.

Наводећи да је оригинал, који је писан на холандском језику, преведен на српски, а потом на енглески језик, Шошић је истакао да је овај тежак посао завршен захваљујући градоначелнику Вуковићу, општини Источно Ново Сарајево и Матичној библиотеци.

„Ово није завршен посао, има још много људи који желе да свједоче како би се у цијелом свијету чула истина да је Сарајево најспецифичнији град мучених у овом рату. Нико неће схватити и разумјети судбину овог рата ако не разумије судбину људи у Сарајеву и њихово преживљавање“, рекао је Шошић.

„Ратни дневник Пале 1993-1995“ на српском језику објављен је у Београду, у издању Матичне библиотеке Источно Ново Сарајево 2016. године.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац каже да је књига имала десетине промоција у Србији и Републици Српској, што је била прилика да бројни посјетиоци чују причу холандске апотекарке која је, за разлику од многих, приказала Србе у позитивном свјетлу.

„Већ 2017. године јавила се жеља да приступимо преводу на енглески језик, а нашу намјеру је препознало Министарство просвјете и културе Републике Српске и финансирало превод књиге која је, захваљујући новчаниум средсвима Града Источно Сарајево за штампање, објављена у 1.000 примјерака. Саиздавач је био и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица“, рекла је Кулашинац.

Она је додала да је Матична библиотека недавно договорила копродукцију за снимање документарног филма у трајању од 20 минута о хероини Јени Лигтемберг како би људи широм Европе и свијета могли видјети нешто више о тадашњим догађајима на Палама.

/Срна/