ЛУЧИЋ: ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА – ДОКАЗ ПОСТОЈАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

120

Данашањи дан веома је значајан за српски народ у Босни и Херцеговини, јер је на дан Усековања главе Јована Крститеља, написан најстарији писани документ на српском народном језику – Повеља Кулина бана. То је, заправо, најстарији сачувани дипломатски документ писан на народном српском језику и никако не може представљати камен темељац босанске писмености и државе, рекао је предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, реагујући на недавне тврдње из Сарајева да је Повељом потврђено постојање босанске државе и босанског језика.

Лучић каже да је Повеља написана ћирилицом и почиње ријечима „У име оца и сина“, те да појединци, па чак и институције из ФБиХ, ово занемарују, односно, представљају Повељу без ових јасних хришћанских обиљежја, што се, како наводи, може сматрати фалсификовањем историје.

„Сазнања и чињенице које су износили професори, историчари и лингвисти неспорно доказују да се овај документ не може довести у везу са постојањем босанске државности и тзв. босанског језика“, каже Лучић.

„Срби су често, па ево и након посљедњег рата у Босни и Херцеговини, били приморани да напусте градове у којима су вијековима стварали културу, традицију и писали историју, али то никако не значи да су спремни да се одрекну свог материјалног и духовног богатства или да ће пристатати на брисање трагова свог постојања на овим просторима“, нагласио је Лучић.

Повеља бана Кулина написана је 29. августа, односно, 11. септембра (по новом календару) 1189. године. Представља најстарији сачувани дипломатски документ писан на народном српском језику. 

Годину дана прије писања ове повеље, 1188.године, римски папа шаље дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права цркве у Дубровнику. У писму помиње српску Босну: „regnum Servilie, quod est Bosna“ (српска краљевина која је Босна). Из таквих околности је проистекла и потреба за оваквом повељом која је и први документ ове врсте између неког босанског владара и владара сусједне државе. Сврха издавања повеље јесте гаранција Кулина Бана према дубровачким трговцима и слободној трговини између његове државе и Дубровачке Републике упућена дубровачком кнезу Крвашу.

                                   ТЕКСТ ПОВЕЉЕ КУЛИНА БАНА:

„У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвашу

и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до вијека. Држаћу са вама правду

и право повјерење докле год будем жив. Сви Дубровчани који ходају гдје ја владам могу трговати гдје год хоће и

кретати се гдје год желе, с правим повјерењем и правим срцем без било какве обавезе, осим ако ми ко подари поклон

по својој вољи. И да им моји часници не чине никакво насиље.

И све док су у мојој држави даваћу им помоћ као себи колико се може без икакве зле примисли; тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље.

Ја, Радоје банов писар, написах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и девете године, мјесеца августа у двадесет и девети дан, (на празник) усековања главе Јована Крститеља.“