ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ САРАЈЕВА

938

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић и предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић најавили су да ће у понедјељак, 19. марта, Одбору Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова бити упућен захтјев да егзодус сарајевских Срба буде увршћен у календар обиљежавања значајних датума одбрамбено-отаџбинског рата.

Вуковић је на Академији под називом „Још увијек постојим и постојаћу“ одржаној поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, истакао да ово страдање мора да уђе у ред догађаја који се обиљежавају на нивоу Републике Српске, и да ће од ове године централна манифестација бити одржавана у Источном Сарајеву, гдје је и мјесто за то.

„Сарајевски Срби платили су цијену одбране Републике Српске. Бројке о егзодусу сарајевских Срба асоцирају на највеће погроме који могу да се десе било ком народу. Ми не желимо да се жалимо и да јадикујемо. То је период иза нас. Морамо дићи главу, и Срби су то давно учинили, поготово на овом подручју“, истакао је Вуковић.

Он је најавио да су покренуте иницијативе да у Источном Сарајеву буде подигнут споменик који симболизује страдање и егзодус сарајевских Срба, да на Палама, мјесту стварања Републике Српске, буде саграђен музеј Српске да би све било сачувано од заборава.

Савчић је рекао да су сарајевски Срби вјековна огњишта напустили као висок чин патриотизма и жеље да буду са својим народом.

„Тај њихов чин заслужује највеће могуће поштовање“, поручио је Савчић.

Према његовим ријечима, посебно поштовање заслужују борци Сарајевско-романијског корпуса који су одбили све непријатељске офанзиве, којих је било више од 30.

„То је готово незабиљежен примјер у историји ратовања, посебно ако се зна да је Први корпус тзв. Армије БиХ бројао више од 66.000 бораца. Уз то је било више од 10.000 припадника МУП-а. Сарајевско-романијски корпус је уз помоћ других јединица бројао 23.000 бораца“, навео је Савчић.

Он сматра да би наша новија историја требало да се нађе у наставним плановима и програмима у школама као обавезан дио.

Аутор књиге „Досије Сарајево“ Миливоје Иванишевић рекао је да су сарајевски Срби заиста најскупље платили да би добили ово што сада имамо.

„Егзодус сарајевских Срба био је највећа хуманитарна катастрофа на овим просторима, па можда и у Европи, од Другог свјетског рата“, нагласио је Иванишевић.

Према његовим ријечима, међународне институције, чак и Међународни комитет Црвеног крста и Савјета безбједности УН, су се, као и у рату, нехумано понијели не пруживши помоћ сарајевским Србима који су доживјели егзодус.

Академији у Културном центру источно Ново Сарајево присуствовали су Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић, те челници града Источно Сарајево и његових општина.

Нешто раније, у Градској управи Источно Сарајево организован је пријем за предсједника Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоја Иванишевића, аутора књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату. Иванишевић је аутор двије књиге о страдању сарајевских Срба-
„Геницид над Србима, Сарајево 1992-1995. годинe“ и
„Досије Сарајево“.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истакао је да је значај Иванишевићевог рада у томе што преноси истину о страдању Срба у Сарајеву, те нагласио да би Срби више требало да се боре да изађе на видјело истина о њиховом страдању током посљедњег рата у БиХ.

Пријему су присуствовали и Пеђа Ковачевић, Марко Шука, Мариана Ђурић и Душан Шеховац који на порталима објављују текстове у којима износе истину о одбрамбено-отаџбинском рату, егзодусу сарајевских Срба, али пишу и о данашњем Источном Сарајеву.

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије, поводом обиљежавања 22 године од егзодуса Срба из Сарајева.

Служењу парастоса, осим представника Градске управе Источног Сарајева, присуствовали су и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, свештенство Српске православне цркве, руководство општине Пале, те предсједник Борачке организације општине Пале Михајло Парађина.

Обиљежавање 22 године од егзодуса  Срба из Сарајева и околних општина почело је јутрос полагањем вијенаца на централни крст у Војничком спомен-гробљу на Сокоцу.

Вијенце су, осим руководства Града Источно Сарајево, положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Народне скупштине,Борачке организације Републике Српске, регионалне и општинских борачких организаиција, делегације општина Сарајевско-романијске регије, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Фудбалског клуба „Славија“ из Источног Сарајева.

Прије 22 године око 120.000 сарајевских Срба морало је да напусти своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.

У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије овдашњег становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.

Српски борци Сарајевско-романијске регије током одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.

За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу.

 

Град Источно Сарајево/Срна