ИВО АНДРИЋ – 131 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВЕЛИКАНА

224

На данашњи дан 1892. године у Травнику је рођен нобеловац Иво Андрић, чији су романи и приповјетке обиљежили епоху.

Дјетињство је провео у Вишеграду, гдје је завршио основну школу. Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију /Прву гимназију, најстарију средњу школу у БиХ/.

За вријеме гимназијских дана, почиње да пише поезију и 1911. године у „Босанској вили“ објављује своју прву пјесму „У сумрак“.

Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадник покрета „Млада Босна“ и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.

Након завршене средње школе, Андрић је студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, гдје је и докторирао историју са тезом „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“. Био је члан Српске академије наука и умјетности.

У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину.

У младости је писао пјесме – „Екс понто“, „Немири“, „Лирика“. Његова најпознатија дјела су романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“ и „Омер-паша Латас“ /недовршен/.

Андрић је написао и низ приповиједака – „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Знакови поред пута“, „Кућа на осами“, путописи и скице „Стазе, лица, предели“ и бројне друге.

Нобелов комитет 1961. године додјељује Андрићу Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.

Бесједом „О причи и причању“ 10. децембра 1961. захвалио је на признању, а новчану награду у износу од милион долара поклонио је за развој библиотекарства у БиХ.

Након смрти супруге Милице 1968. године, Андрић настоји да своје друштвене активности сведе на најмању могућу мјеру, много чита и мало пише. Здравље га полако издаје и он често борави у болницама и бањама на лијечењу.

Андрић је умро 13. марта 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана.

У част овом великом писцу, режисер Емир Кустурица је на ушћу ријека Дрине и Рзава у Вишеграду изградио Андрићград.

Андрићград, чији је Кустурица идејни творац, је град и културни центар, а за посјетиоце је отворен 2012. године.

Изграђен је од камена и у њему се налази педесетак објеката, међу којима су и Андрићев институт, модерни биоскоп, зграда Градске управе и Академије лијепих умјетности, тргови, црква, стари хан, дућани. На централном тргу је подигнут споменик Иви Андрићу.

/Срна/