Историчар Драга Мастиловић рекао је да би се српско национално питање у 20. вијеку могло назвати и трагом српских странпутица, с обзиром да је српска историја дуга, трагична, али на крају и славна јер је створена Република Српска.
Мастиловић је синоћ на Палама одржао предавање о теми „Српско национално питање у 20. вијеку“, истичући да му је циљ био да ширем аудиторијуму представи дуго кретање српскога народа кроз историју, са посебним освртом на српско национално питање на простору БиХ и 1918. годину као тачку стагнације српске историје.
„Као народ дошли смо у том националном покрету до врхунца и онда је нагло дошла стагнација. Српска интелектуална елита сматрала је да је стварањем прве заједничке југословенске државе ријешено српско национално питање, али нажалост, испоставило да су то биле велике заблуде“, рекао је Мастиловић новинарима.
Према његовим ријечима, српски народ је 1918. године кренуо путем странпутице која се наставила током Другог свјетског рата његовим великим страдањем и покушајем физичког истребљења Срба са простора западно од ријеке Дрине.
На крају 20. вијека, како је рекао, стигло се до тога да је српски народ из те „југословенске магле“ изашао са изгубљеним националним територијама, изгубљеном националном свијешћу, а што је најгоре са јако смањеним бројем становништва усљед различитих факора, највише због геноцида који је проведен током Другом свјетског рата.
Мастиловић, који је и декан Филозофског факултета на Палама, навео је да је оно што се Србима дешавало на овим просторима 90-их година врх тог леденог бријега.
Он је истакао да је захваљујући историјском искуству Срба, трагичном, али корисном, српски народ имао снаге да створи Републику Српску, чији институционални оквир у овом облику какав је данас једини гарантује опстанак Срба западно од ријеке Дрине.
Мастиловић је додао да су чести удари на Републику Српску и њен институционални оквир, који штити „остатке остатака српског народа“.
Овим предавањем завршена је манифестација „Мајске духовне свечаности“ коју је организовала Српска православна црква општине Пале-Храм Сабора Светога архангела Гаврила у сарадњи са Културно-спортским центром и Хуманитарном организацијом „Срби за Србе“.
/Срна/
