Државна церемонија обиљежавања 27 година од великог српског страдања у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ и највећег етничког чишћења у Европи у новијој историји одржана је синоћ у Новом Саду у присуству више хиљада грађана.
Државној церемонији на Тргу слободе присуствовали су предсједник Србије Александар Вучић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић, министри у владама Српске и Србије, посланици у скупштина Српске и Србије, свештенство Српске православне цркве, представници Војске Србије и бројни гости.
На почетку је помен страдалима у „Олуји“ служио Његова светост патријарх српски Порфирије, потом су интониране химне Републике Српске и Србије.
Патријарх је у својој бесједи указао да се не смије и не може заборавити страдање српског народа у „Олуји“, али да Срби не треба да злопамте.
Окупљенима, у највећем броју Крајишницима, обратили су се српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједник Србије Александар Вучић, као и Сања Вулић, која је са дванаест година била у колони од 250.000 прогнаника.
Вулићева је подсјетила на дане и године који су пролазили у страху, а потом и како им је тог августа 1995. године јављено да се за сат времена спакују и да иду.
„Најтежи тренутак који сам преживјела је када три дана заредом идемо до раскрснице у Бањалуци којом пролази непрегледна колона трактора, возила камиона“, рекла је Вулићева и додала да је оца дочекала тек четвртог дана.
Она је подсјетила да је у колони било пуно њених вршњака који су морали да возе тракторе, а нису знали да возе ни бицикл.
„Србија нас је прихватила, школовала, запослила, помогла да раширимо своја крила и савијемо гнијездо“, рекла је Вулићева и истакла да је поносна на људе који данас воде Србију.
Додик је истакао да је тешка судбина српског народа, али „да не смијемо више дозволити да нама управљају“.
„Морамо да се окупимо око наших вриједности и настојања да одбранимо своје“, рекао је Додик.
Додик је рекао да иако није рођен у Србији, његова земља су Србија и Република Српска, јер нема други идентитет.
Вучић је рекао да су два разлога због којих су се окупили да би обиљежили погром и тежак злочин, највеће етничко чишћење после Другог свјетског рата на европском тлу.
Први је, каже, туга због убијене дјеце, жена, стараца, због 250.000 прогнаних, а други је да би упркос свима свједочили и да би се та свједочења чула.
На видео-биму приказана је пустош, рушевине, спаљене куће послије „Олује“ који су остали за Србима избјеглим у колонама, њихова патња док су тражили спас бјежећи од каме. Подсјетили су и на ријечи идеолога усташког покрета Миле Будака из 1941. године да „трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину побити“, као и на ријечи хрватског предсједника Фрање Туђмана да се нанесу „такви ударци да Срби практично нестану“.
У „Олуји“ је протјерано око 250.000 Срба, а у евиденцији Документационо-информативног центра „Веритас“ налазе се имена 1.881 Срба, који су погинули или нестали у овој хрватској војно-полицијској акцији и послије ње, од којих су 1.223 или 66 одсто били цивили.
Од тог броја, око три четвртине били су старији од 60 година, а међу жртвама се налази 555 жена или 30 одсто, од којих су око четири петине биле старије од 60 година. То представља један од „црних“ рекорда грађанског рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.227 лица, док се на евиденцији несталих води још 654 лица /35 одсто/, од чега 494 цивила /76 одсто/, међу којима је 251 жена /51 одсто/.
Око 1.500 припадника СВК преживјело је заробљавање, многима од њих је суђено и осуђени су на дугогодишње казне затвора због кривичних дјела ратног злочина.
Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.
Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.
Одлука о почетку акције „Олуја“ донесена је на Брионима 31. јула 1995. године на приједлог тадашњег команданта сектора „Југ“ хрватског генерала Анте Готовине.
На том састанку у Титовој вили на Брионима предсједник Хрватске Фрањо Туђман јасно је дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанијети „такве ударце Србима да практично нестану са ових простора“.
/Срна/
